Ženski pokret

što sveto. Ne kažem da nije sveto, ali sveto je i očinstvo; ne razumem zašto bi priroda stvorila Ženu u većoj meri za majku, nego što je stvorila muškarca za oca obojima pripada u porodici jednak udeo. Muškarac, obdaren jačim mišićima, beži od te istine, traži uzvišene uzroke samo da ne postane porodici ono što bi morao da bude. Istina je da vladaju kod nas u Češkoj ane samo kod nas, isto važi za Nemačku i druge zemlje veoma zastareli pojmovi o tome šta je prava kuća, Naročito u srednjim staležima misle da imamo kuću stoga da se muškarcu nije potrebno hraniti u kafani, i da mu je žena kuvarica i služavka. Ako se javno buniš protivu takvog mišljenja, mnogi muškarci iznose dokaze, da je kuća potrebna baš iz tih razaoga. Kuća im je sasvim ekonomska spekulacija, o njenom višem značenju nemaju ni pojma. Ali cilj kuće nipošto nije taj da žena može da kuva. Neke žene vole da to rade, poznajem takve koje su študirale, a rado kuvaju, šiju i posvećuju se ekonomskoj strani domazluka. Kada žena voli da obavlja te poslove, tada joj je to urodeno. Ali nikako ne mogu da verujem da će kuća stradati ako žena radi van nje, ili da odnosi između nje i muškarca ne bi mogli biti lepi ako ona ne kuva. Sve to je samo pitanje novca. Kada žena radi van kuće, znači da je duhovno samostalna, i muškarac mora biti zato prema njoj drukčiji, Sličnija mu je, i stoga je mora poštovati. Možda bi se žena na mnogim poljima isticala, ali mi muškarci nismo još dospeli tako daleko da joj priznamo jednakost i mogučnost da se može ona u mnogo čemu odlikovati. Muškarac ne posvećuje svoje vreme ženi, i ne zna o čemu da razgovara s njome. Ali ne zato što ona nije sposobna za razgovor s njime, nego zato što on nije sposoban. Takvi odnosi moraju prestati. Samostalne žene odbacuju ekonomsko ropstvo. Istina je da se događa da žena koja je navikla da stupa po starim putevima i odjednom krene na nov put, da takva žena skrene više u stranu no što bi smela. I stoga govorimo o emancipovanoj ženi. Ovako emancipovana žena ne nailazi na odobravanje ni kod žena ni kod muškaraca. Po mome mišljenju je takva emancipacija nepravilna. Ali kada se krene nov put, kada treba da se tek traže novi putevi, moraju se dešavati zablude to je sasvim razumljivo. Mnoge emancipovane žene su što šta pogrešile i još greše, ali to nije dokaz da žena ne sme da krene na nove puteve,, i stoga ne smemo odbijati pokret koji ne teži samo za tim da oslobodi Ženu, nego isto toliko teži da oslobodi i muškarca i porodicu. Mislim da če biti pravo kada svet prizna da su muškarac i žena u svemu jednaki. Možda postaje između njih razlike: razlike koje su ustavljene u razlikama polova, u njinim urođenim i pravilnim

funkcijama, i u različitoj jačini mišića. Muškarac je danas telesno jači, i zato je razumljivo da neke postave žene ne mogu obavljati; žene, na primer nisu bile nikad vojnici. Tvrdim: ako se ne obaziremo na polne razlike, žena je kako po osećanjima, tako i po razumu jednaka muškarcu. Kada tačno proučavam život, ne opažam razlike između razumnog muškarca i razumne žene, i mislim da je žena sposobna za svaki rad i svako takozvano intelektualno mesto; može da je profesor, lekar i tako dalje. Doduše, mnogi tvrde da je žena slabijeg razuma, ali baš nigde još nišam to primetio, samo vidim da muškarci drže sve takozvane intelektualne pozive, koje su oni usvojili, jer su bili jači. Ne mogu da verujem da je te vrste jačina več i dokaz za njinu intelektualnu nadmoćnost. Treba da premislimo kakav rad je merilo intelektualne energije. Mislim da mora svaka prosta radenica sa više dece, koju vaspitava, čuva, i pri svemu tom još da pazi na svaku paru, napregnutije misliti, no što misli muškarac koji odlazi u kancelariju. Njegov rad baš nije tako naporan za razum. Ako je čovek utrošio deset do dvanaest godina na to da nešto nauči, njegovo znanje nije nešto naročito. Na univerzitetu i svuda opažam da žene savlađju napore sudija isto tako kao što je to slučaj kod muškaraca, i nekoje nadmašuju kolege. Ne možda radi toga što su razumnije, nego radi ekonomskih razloga. U Evropi mora sudent da pije i da posećuje kafane studentkinja sve to ne radi, i ne treba da radi. Zato raspolaže sa više vremena i ona ume da ga i bolje upotrebi, a u svemu ostalom ona je gotovo ravna muškarcu. Po mome mišljenju je bar savesnija i urednija. U mnogim preduzećma radije primaju u službu žene nego muškarce, naročito tamo gde treba da vlada tačan red. Na taj način ekonomski i socijalni razlozi regulišu odnose između muškarca i žene, i njinom zaposlenošću, a ne nepostojeć umne razlike. O toj razlici, doduše, pišu debele knjige i uvek sa istim rezultatom, da razlike zapravo ne postaje. Žena se ne razlikuje od muškarca ni po osećanju. Kažu da prevlađuje kod žene osećanje i da ono utiče više na njen život no što utiče razum. To ne verujem, to su priče, iako ih ponavljaju naučna dela. Pre bismo mogli tvrditi da je žena bez osećanja, ako samo pomislimo kako postupamo s njome. Da je žena osećajnija, muškarac bi se morao ophoditi prema njoj lepše i čuvati je od prenapornog rada. Ali ko vodi računa o tome! Društvo koje tvrdi da je žena osećajnije biće, trpi da je iskorišćavana i preopterećena. Pogledajte samo u radnje tu istisnu iz žene štogod mogu. U čemu se pokazuje jača osećajnost žene? Postoje žene sa dubljim osećanjem, a takođe postaje takve koje su bez njega.

Број 3-4

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Страна 29