Ženski pokret

Зорка Караџић-Каснар,

Претседница Y дружења универзитетски образованих жена. *

Навршило се једанаест година од како смо Веру Кићевац угледали међу првим чланицама оснивачицама Удружења унив. образованих жена. Носећи у себи дубоки смисао за широк делокруг рада, oceћajући своју земљу као неразлучив део широке човечанске заједнице, она је и кроз ову организацију, са својим дивним способностима, почела да ради на сложеним проблемима међународног упознавања и зближења. С једне стране, на ширењу, залечивању рана, које су народи у крвавим сукобима задавали једни другима и изглађивању многобројних супротности, а с друге стране на испитивању болних места у јавном животу свих жена, и на истраживању начина за решавање све нових и нових проблема, које пред нас иставља сложени живот данашњице. Једанаест година уносила је Вера Кићевац у рад У.У.О.Ж. велико богатство своје природе: изванредну интелигенцију, којом је продирала у битност проблема, који су се пред нас истављали, указујући увек правилно и путеве којима треба поћи. Ретка истрајност и чврстина, прожете сталоженошћу и благошћу, нису биле мање запажене особине при сарађивању са Вером Кићевац. Вера Кићевац умела је да xoћe, умела је да истраје у својој замисли, али на начин дубоко хармоничне природе: никад да повреди оног који друкчије мисли, увек способна да га обаспе благом убедљивошћу. Из Вере Кићевац интелигентне, са широким видиком, чврсте и истрајне, одлучне у спровођењу слободних идеја, зрачила је изнад свега снажна и топла доброта. Њена идеја водиља у раду на међународној сарадњи: мирити и блажити, уздизати се изнад ситних и себичних интереса, довести у склад потребе свих, није била споља примљена политичка теорија, она је произлазила из дубине њеног целокупног. Њена доброта обливала је топлом светлошћу како најкрупније акције, тако и сваки појединачни гест у личном додиру са својим сарадницима. У У. У. О. Ж. Вера Кићевац заузела је убрзо место претседнице Комисије за међународне везе. И њено дубоко пацифистичко уверење, да је довести у склад потребе свих, и њен развијен смисао за решавање социјалних проблема, и њено суверено владање страним језицима: француским, немачким и енглеским, природно су је поставили на то тако значајно место у нашем Удружењу. За ово једанаест година њене предане сарадње пријавило се нашем Удружењу читав низ гостију, угледних интелектуалних радница из европских и ваневропских центара. У сваком таквом тренутку пожртвовано и са пуном готовошћу примала је Вера Кићевац лавовски део посла на себе. Њена

гостољубива кућа увек је била спремна да отвори своја врата и да у пријатној домаћој атмосфери омогући размену мисли и састанке са другим чланицама. А поврх тога неуморно, сатима и данима, са срдачношћу, ведрином и добрим познавањем ових наших културних, социјалних и здравствених установа, проводила је кроз њих Вера Кићевац наше угледне госте, дочаравала им слику о нама, и, са интелигентном објективношћу и скромношћу, стварала од њих будуће пријатеље наше земље. Вера Кићевац, као претседница Комисије за међународне везе у нашем Удружењу, пронела је кроз тај изванредно значајан делокруг рада своје пацифистичке идеје и спроводила их у стварност. У данима када није било психичких тешкоћа да се одржавају пријатељске везе са чланицама из земље које су биле наше савезнице у току недавног светског рата, или са чланицама из земаља чије су интересне сфере биле далеко од нас, њен поглед се управља на земљу од које нас је делио јаз још свежих, тешких, крвавих братоубилачких обрачуна. Без обзира на загушљивост атмосфере, зар није дужност нас чланица У. У. О. Ж. мислила је Вера Кићевац да се издигнемо изнад дневних догађаја, да ми пружимо пријатељску руку нашим првим сусеткама и сродницама, бугарским чланицама У.У.О.Ж.? То је најпреча иако најтежа дужност наше комисије за међународне везе. И у кратко време иза оснивања свог Удружења, она је отпочела преписку, почела да ствара могућност за непосредни додир. Прве бугарске чланице У.У.О.Ж., које су се при пролазу кроз нашу земљу приватно зауставиле у Београду, закупале су на њена врата. Први срдачан осмех, који их је поздравио у тој још тешкој атмосфери, био је осмех Вере Кићевац. Из тих првих веза временом се развио значајан рад, који је под каснијим поправљеним политичким приликама добио све услове за развијање присне и обилне интелектуалне сарадње са бугарским У.У.О.Ж. Нека се у овом болном тренутку кад одајемо пошту нашој преминулој Вери Кићевац, чује баш њена сопствена реч -по овом питању, изражена кроз један чланак пре две године: „Жене су још једном доказале своје разумевање политичких проблема. Без многих претходних студија, конференција и договора, оне су осетиле прави пут, надахнуте пророчанском видовитошћу, као што се у науци најдубље истине окривају и доказују кад се отстране све непотребне околности, и кад се идеје продубљују у најпростијм облику, тако и у политичким покретима често пута је корисно схватити само основне и битне линије.

Broj 1

ŽENSKI POKRET

Strana 9