Ženski svet

О СПАВАЊУ ЛЕТИ НА ПОЉУ ИЛИ ПРИ ОТВОРЕНМ ПРOЗOРИМА.

чВ/навањс је ово нввикано као неудраво н ноћнп вавдух на но.ку као s{Јзшкодл>ив ara здравље, а то ие стоји, кад А оп то стојало, не бн данас нп једног ' човека на свету било, јер већина људн п дннас спава на пољу, ил ако спава у соби држп пронорс лети отворепе баш иоћу, Miiorji н нема провора да натвори, иа није нп то баш одавно, од кад пма стаклеппх пронора, п најпосле виа се данас, да су људи баш од то доба епла болешљивнји, од када пмају ове прозоре иа их и лети иоћу затворе да затворени спавају, ире тога су људи сила здравнјп. н јачп и дуговечнпји били. Ноћни је ваздух лети п у селима а особито у варошима здравијн нег’ обдан за то, шго је мирнији те чистпји од прашипе, и хладовнији је, па тим лети већма освежи п оснажи. Колико се слађе спава лети при отвореним прозорима или на ио.љу, и колико се већма оснажеи устаје, него спавајући у затвореној соби, о томе се може сваки сам лако уверити, нека иокуша. Коме у затворепој соби треба 6 и b сати спавања, наио.љу ће му битп 4 сата довољно и устаће сасвпм одморен и оснажен. А што се тиче оног етраха од промаје ирп отвореним прозорима, то је више уображење. Ко то о-

cefeii п коме ј< 1 та струја немила, нека се удееио обуче на нека спава обучен, н оида, не да му неКе она мала струја наудити, иего ће баш та наносећи више чиста ваздуха, те нрве *хране, и хладовину. ту благодет лети, излечиће и болесиога, а другима ће баш та струја и ћаркање начипити лети сан елађи, иа ће са мало и то врло лака спа устатп боље оенажеп п ве еелији за сваки рад, него с дваиут онолпко сна у затвореној соби, у којој, што дуже спава, све већма забуњен устаје. Најпосле не стоји ии оно, што се каже за барске нределе, да је у њима ваздух ноћни у соби затвореној здравији иего на нол.у, јер је и у собама онда исти ваздух као и на пољу, па у обичним малим собама је за људе, који у њима спавају, тим гори, што га они више нредишу, ваздух је узбару и даи.у нездј)ав макар и сунце сијало, за то не помаже затварање нрозора, него ваља бару осушити, ирокопати и воду одпустити па внше годниа сунцокрета садити. H ваља од страпе баре шуму посадити, а стаиове повпшим нлотом оградити, или што гушће шушњате ограде подићи, уопнгге заклонити се ил бегати отуда као и од свију другпх нечистпх и ђубревитих места.

ТЕРАЈТЕ МУХЕ ОД СЕБЕ.

Нека свакп зна, да може и муха да иреиесе заразу с болесних људи и стоке на вдраве, на и ови оболу. Тако миоги добије богиње, шарлах, мрасе, добије дивтерИју II колеру, црзи иришт и друго. То све је осведочено и може сваки видети на мухп п у њој, у цреви јој, исте оие клпце °Д варазе, као и иа оним л.удима и стоци, што умнру од заразе п може сваки клицама гим пресадити заразу с мухе каи п са оолеснпка на здраве л.уде и децу и на здраву стоку, на одмах иста болест да букие па овима м да их умори. Тако осујети муха многи карантин, иренесе заразу. Муха је тако ногана, ако болесник иљуне, ако се озиоји, оперута, окаља, она је од-

мах на оном, иа разнесе и остави оиај гад II заразу свуда, особито по хлебу и другим јелима нашим и отрује млеко, сир, месо и свако друго јело н ипће. иа које год дође. Она разнесе од јектичавих оне бале н птој п у томе клпце од јектике и кашл.а иа опогаии свако једо. Оиа ноједе јаја, гн.иде од белих гл.иста, па нх у свом калу остави па хлебу ил другом јелу, на тако дођу у децу и л.уде н развију се гл.исте. За то терајте мухе од себе, особито у време заразе, терајте и ту обпчну собну муху, јер чнм која стане на греботину одмах као и на отвореној рани па човеку пресадн отров, заразу; ако ли је муха што боде, она нресади заразу н на

171

ЖЕНСЕИ СВЕТ

172