Ženski svet

евима доброчинствима, која је она засновала за време од евог ностанка т. ј. од 1872. године до ове 1886 г. Мисао о општој добротворној женској задрузи изнео је 1872 г. у В. Кикинди нресветли г. велики жупан торонталски Јосиф од Хертеленди, тадањи иредседник вел. суда кикиндеког. На његово заузимање и молбу одваже се еама нресветла жупаница и гђа Нина Петровићка и нођу но вароши, те скупе за ту задругу 38 Несрпкиња (Немица, Мађарица и Чивуткиња) и 71 Српкињу. Већ при првом еастанку избије неслога између Српкиња и Несрпкиња поводом Несрпкиња, јер им је одвећ иротивно било, што је, ма и на изричну жељу самог г. Хертелендија и његове госпође, изабрана гђа Нина Петровићка за председницу, а осим тога, још теже им је било, што је и већина одборница од Српкиња узета. За перовођу је био изабран тадањи судски чиновник Саде покојник Данило Павковић, истина Србин 7 ал ; или из етраха, или по свом несрпском васпитању, свагдашњи противник српских тежња и особина, те су тако Несрпкиње биле ублажене бар тим чином. Овај је чиновник еаставио и нравила друштвена на чисто немачком језику, који је тада између Српкиња и Несрпкиња као неутрална копча везивао друштвене отменије слојеве. Док се до претресања штатута (правила) није дошло ; још се притајено сносили ови елементи, ал кад се дотле доснело ; онда су Несрпкиње отворено показале куда теже. Оне захтекаше, да буде задружни писмени и усмени језик немачки 7 што би се наравно после претворило у мађарски; а Српкиње искатие, да буде српски и немачки и да се записник у оба језика води. Ако то није било толерантно ; где двојином има више Срнкиња ; онда не знамо; шта је толерантно ; и Несрпкиње не присташе на то ; него пзађоше напол>е ; узеше својеулоге и створише себн доцније засебну задругу ; а Српкиње осташе за себе ; уевојише иравила ; који' и данас. ма да су у задрузи чисте Српкиње; носе наслов само „Добротворна женска задруга" без обележја „срнска“. У тој распри одступи и црвобитни перовођа Навковић, вајни Србин ; јер је и он био заузет ; да се уз немачки не узме и срнски језик за званичан, те је задруга ова онда изабрала за свога перовођу иокојног г. др. Миливоја Топонарског ; који је ову дужност бесилатно све до смрти своје ; до 1885 г. ; вршио. Из овог случаја види се ; како је туђ елеме-

нат својом самосвешћу нретежнији од нашег ; како он и у мањини хоће ; да одржи свој зиачај; а како је опет наш елеменат попустљив и удворљивпрематуђину. Наше Срикињекод своје 2 /з иопуштају слози за л.убав, да не буде ; тако рећи ; ни у приватном одношају сриски језик општећи 7 него дозвољавају, да уз српски буде и немачки; а извесно је, да би то само на иапиру остало ; а у ствари би се само немачки, а после можда мађарски разговарало, као што и данас свуда бива ; где и једна туђинка седи. Срећа је ; што су из овог кола иступиле Несрпкиње; данас би ; по свој ирилици, овом задругом оне биле овладале ; особито) како је еад њихов елеменат у интелигенцији кикиндекој помножен., Том срећном случају можемо захвалити реткој енергији и свести наше дичне председнице гђе Нине Петровићке и њене номагачице покојне Текле Јовановићке као и осталим одборницама, iiiTo су тада на челу овог покрета бпле, а које су у 2. броју овог листа поменуте. Кад се та немила појава у друштву појавила; онда се и гђа Нина Петровићка са поиришта уклоиила била ; јер су Несрикиње на њу потворама и другим непристојним изразима насртале; те је друштво за приврем. председницу изабрало покојну гђу протиницу Јелену Влаховићку, а кад су штатути априла месеца 1873. г. дошли потврђени, онда је задруга у својој првој скупштини изабрала за сталну друштвену председницу ионово гђу Нину Петровићку; која и данас служи тој задрузи на дику и понос. Задруга је ова од постанка свога до данас велика доброчинства ; илеменита дела иочинила. Она је редовно сваке године великим својим Јкртвама заодевала сироту школ. децу и пружала млогима књиге и друга учила бесплатно, не само оној деци из основне ; него и онима из гимпазије и приправничког завода. Може се казати, да се само њеном помоћи изучиле учитељице: Даница Ђакова, Перса Печујчсваи учитељи: Иван Мартинов Богосавл>евић ; Јован Јаконић и Љунко Љотић све изврсне учитељске снаге ; које данас народу и школи на украс и корист служе; а осим тога изучила је Милицу Ћирилову за кројачицу и помагала је новчаним прилозима и.г. Петра Новаковића техничара ; Co®poнија Јаконића гимназисту и помаже и данас иринравницу Аницу Бубаловићеву. Осим тога гомилу жена удовица са ситном дечицом издржавала је и издржава и данас та задруга.

177

ЖЕНСКИ СВЕТ

178