Ženski svet

ЖЕНСКИ СВЕТ. __ 90

——— ____-- ===

ерећака по 30 нов. За растуривање ових срећака примиле се госпође, у које су име по свим већим местима образовали одборе. Хрватски учитељи раде сад на томе, да се ти одбори женски устале т. ј. да се образују као и у нае. добротворне женеке задруге, како би се у будуће и њихов женски свет стално увео у заједнички просветни и културни рад. Ми се радујемо тој појави наше браће Хрвата и желимо им срећна успеха.

Виша, перговачка школа за женскиње. Руске новине јављају, да је у Варшави почетком ове 1886/7. школеке године отворена виша трговачка школа за саме женекиње. Ту ће се женске учити свему, што је трговцу потребно и нужно, а поглавито књиговодству и трговачким рачунима и кореспонденцији Овако трговачки образоване женскиње добијаће после најбоље трговачке куће. Сад се ради на томе, да се отвори овака школа и у Петрограду.

Скуа рускиг лекара и псигијатра, који се састао у почетку ове године у Москви решавао је међу осталим, и питање, да се женскиње примају на свеучилишту, које сврше гимназију или инштитут па положе пријемни испит и питање, да се женске у опште чувају од потреса и непријатних утисака, јер су оне осетљивијих живаца, а као матерама, и природним васпитачицама може то да буде од хрђавих и злих последица чак и за потомство. На скупу том било је искупљено 1300 лекара и психијатра.

Краљице књижевнице. Румунска краљица постала је славна спивитељка својим песмама и другим списима. Сад је написала нов роман под насловом „куца“ („Ез Кор“); а на њу се валда угледала и талијанска краљица, па издаје на свет своје песме и омање приповетке.

Елиза Оржешкова, Пољкиња написала је роман „Господин Граба“, који је већ преведен на немачком језику,

Ручни рад за мушку децу завађа сену Берлину. Тамо се образовала за то 6. новембра 1886. год. задруга у то име, која ће водити бригу о томе, да се по школама и за мушку децу еходно узрасту и потреби народа, као васпито средство заводе ручни радови.

ЗА ДОМАЋИЦЕ. Петролеј да очуваш. Не ваља га држати у оловном суду, јер се тако поквари, да мораш витиљ истога вечера више пута чистити. Не ваља га држати ни у гвозденом суду,јер у њему

поцрви и се; не ваља ни у цинковом суду, јер и у томе се поквари; ни у стакленом суду, јер га светлост поквари, него је најбољи каменити суд, ал ни тај дане стоји на сунчаном ни светлом месту.

Перо гвоздено да те дуже служи. Задени га увек после свршена писања у преепу кртолу (кромпир) да у њој етоји, док опет не почнеш писати.

Колико потроше јаја велике варошљ. Берлин је потрошио предипрошле 1885. год. 11,945.243 килогр. или 191,107.920 комада јаја, у вредности од 97, милијуна марака по 60 н. 5,700.000 наших Фор.

замути

ЗАРАД ЗДРАВЉА:

Деца да не леже уза старије. Много је дете само за то слабо и бледо, болешљиво и кашљаво, што га отац и мати, ил стара мајка узме у за се у постељу. То шкоди и деци и старијима: дете дође под покривач па увлачи

'у себе онај најневаљалији задах и њим крв трује.

Још горе прође лежећи окренуто носу носом: ту увлачи у себе задах, што из плућа старијег излази, а тај је још млого гори и опакији, нег, онај испод покривача. Још горе пролазе та деца топлотом : свако је дете врело, а сваки старији хладан, па дете баца са себе покривач, те старији озебе па непрестано навлачи па и дете покрива и себи га привлачи, а оно непрестано бежи од ладнога старијег, те тако не само да ни једно нема мира ни одмора, него још окашљави и једно и друго због непрестанога претопљивања и прехлађивања. Славни доктор Копленд наводи, како је истражујући нашао, даи деца одмах почну слабити, чим почну заједно у истој постељи епавати, а одмах се почну опорављати, чим добије свако засебну постељу, и наводи, како је млого од те деце спасао само тим, што је наредио, да свако своју постељу има.

Како ваља дисати при тоду и раду. Когод има да ходи и ради подуже, ваља да пази, па ни пошто да не дише на уста, него само на нос, нека сваки покуша, да се увери, колика је. разлика у умору: дишући на уста, двапута се пре умори, него дишући на нос. Дишући на уста и ноћу на спавању сваки се озноји, као да најтежи посао ради. Осим тога је дисање на уста главан узрок оболевања грла, душника и плућа. Дишући на уста ухвате се и заразе за човека, јер клице од зараза, — којих има 0осо-