Ženski svet

| | | |

па ауф

235

сироту и добру децу, а ова, туђинка по народности п вери, ето годинама издржава и подиже умно, морално и материјално стотинама сирота српских, па је заслужила, да јој српетво укаже, ма најмањим видљивим знаком своје признање и захвалу.

У том смеру је и новосадска добротворна задруга Српкиња у прошлој својој одборској седници одала своје призна-

ЖЕНСКИ СВЕТ.

236

ње, тој великој и реткој добротворци српској, у изразу. да је прима за своју почасну чланицу, па на тај начин могле би п остале наше добротворне задруге, одати достојно признање тој племенитој енглеској гроФици Мис Ирбијевој, која заслужује, да јој цело Српетво повиче: хвала ти и слава ти велика наша добротворко !

ИСКРЕНА РЕЧ МУШКОЈ

| руштво је заражено. Зараза сваким ТЕ даном све опаснија. Окужиће наскоро и сам ваздух, који удишемо.

Света и велика је наша дужност ; велика је наша одговорност пред потометвом. Грех је највећи, ако са немара нашег мора, потомство да искаје зле последице, ако му спремимо — гроб.

Или зар ово данашње друштвено стање није несношљиво 2 Зар не носи у себи клицу најскоријег растројства, дегенерације, пропасти 2

Та валда немамо већих непријатеља, нег што смо сами себи! Мпрно очекујемо пропаст своју. Место слоге раздор ; место љубави мржња; место пожртвовања себичност; место задовољства грамзљивост за што већим земаљским благом. Све се тумбе окренуло. Па зар тако друштво има будућности 'Та грозничава себичност предзнак је велике катастрофе. Осећамо сви пропает, ал се ппак зато цепамо место да се уједињујемо; растворићемо сен у

саме атоме ; да би нас без по муке у ништа.

разнела бура, која се приближује.

Имамо ли већих непријатеља од самих себер —

Па како наш мушки и женски свет Створпла се грдна провалија међу намз. — Женидбе, удадбе, па породичан живот 2 Ала грозно пролама ваздух гро хотан смеј очајних мужева и жена несрет-

их! . . . Зар га не чујете!

Да п не спомињем и остале жалосне друштвене прилике — боље рећи неприлике — које су и тако јавна тајна.

Имамо ли већих непријатеља од самих себе 2

Узаман све лепе и одушевљене речи

с а --

И ЖЕНСКОЈ ОМЛАДИНЕ.

мањине, п необорими докази : да друштво, као организам мора пропасти, ако изгине одушевлење и пожртвовање за опште благостање, а овлада себичност и грамзљивост; узаман лепи примери појединих задруга — целина не покрену се. Већ је последњи час близу, који нам још остаје, да се од сигурне пропасти спасемо. — Зар екрштени руку да чекамо пропает 2

Велика и света је наша дужност; одтоворност огромна пред потомством. Потомство ће нас због немара нашег клети.

Браћо п сестре започнимо, док не буде касно! Наша је света дужност, да заражљиву клицу — која све већма отима ма — уништимо ; да зло из друштва искоренимо почињући најпре код — себе.

Тежак је почетак, ал се мора почети.

Шта је нужно за почетак тако огромног дела п за повољан успех2... У главном:

мора овладати свим млађим нараштајем одушевлење и љубав к' тој племенитој дужности ;

мора бити сваки спреман за сваку жртву; мора подносити све неприлике; мора истрајати, не клонути; не еме награде тражити, јер само дужност извршује;

мора почети код себе самог; па кад себе победи, може ићи у бојни ред, да се бори против зла у друштву: прво мора извадити из свог ока балван, па затим трун из туђа ока;

мора бити рад пун озбиљноети и сми: шљености ; ништа се несме радити пренагљено, нерасуђено, ал ппак зато одсудно, оштро;

мора једнодушно запозети уједињена мушка и женска омладина сриска — вас“ колики млађи нараштај српски,