Ženski svet

239 ЖЕНСКИ СВЕТ. 240

ШТА СВЕ МОГУ ДА РАДЕ ЖЕНСКИЊЕ.)

иломатским ен па изврше много шта сила вештије, него сами мушки. Оно, што је кардинал Ришеље некад рекао, да жене нису за државне службе, јер не уму да чувају тајне, ни да ладно-

крвно приме и расуде државне мисије, не

само да не стоји, него баш противно, како су мирније и помирљивије, то им и дипломатске мисије боље испаду за руком, него многом мушком.

Да су жене рођене дипломаткиње, може се сваки дан видети у породицама, овим малим државицама, ту од њих зависи мир и рат више него од мушких; оне знају сваку ситницу у суседству да употребе на своју корист, па тако раде п у државним посланствима.

У историји има забележено много случајева, где су веште жене послате од дворова у дипломатским мисијама и оне су задаћу своју најлешпе севршиле и њрРане ратове отклониле.

Кад је Коријолан с војском опсео Рим, да се освети, Римљани у највећој невољи пошљу му матер и жену и ове га ублаже, те он одустане и Рим се ослободи. Женска молба пи суза ублажила је увређенога бесног патриција.

Краљ Француски Лудвик ХТУ. послао је енглеском двору, у врло озбиљним дипломатским преговорима, даровиту госпођу Кироалову и ова је измприла завађене краљеве. За владе истог Лудвика ХТУ. заступала је Француску на пољском двору гђа Лујза Гоноаж, коју је краљ декретом послао као амбосадерку. Го је била прва женска, што је фактички била напменована за дипломатског заступника п она је своју задаћу као амбосадерка увек најлетше пзвршила. — Зна се за ону Персијанку,

(Продужење.)

која је по налогу персијског краља као дипломатски посланик код турског цара ублажила и крвави рат отклонила између те две државе. — У последњој размирици између двора руског п енглеског, која је могла навући најетрашнији рат у Европи и Азији, две сестре су га отклониле, царица руска и будућа краљица и царица енглеска. Ово су истина царице и царска рода, ал нема сумње, да би то исто учиниле и грађанке, кад би прилику имале;

"и нема сумње, вели један Немац, да кад

би жене одсуђивале у питањима ратова, народи би се наживили мпра и сила већма, процветале науке пи вештине, трговине и радње, па с овима напредак и срећа народа; а други је рекао и погодио, да би и саме ратоборне Францускиње препречиле пут рату и сила мање би ратова 61 ло, него док одсуђују Французи, који су за ово последње 250 годнна имали 135 година ратних. Го је више ратова него мира.

У Француској постоји од год. 1882. женска револуцијонарна лига (задруга), па та, која је подузела да поруши све данашње неудесне заводе, законе, обичаје у држави и у друштву, уложила је 0. год. најсвечанији протест против рата, јер због опасности рата, држе се данас у Европи големе војске, које силне новце стају и све више требају. Те војске, по рачуну тог · орњег Немца, стале су Европу год. 1856. у мирно доба до близу 21/, милијарде Франака годишње, а 1884. године преко 4'/, милијарде, а данас због помножења војске и ратног стања, преко 17 милијарда годишње, и пошто се такав трошак не да скупити порезом, то се праве дугови, а ти дугови европских држава, износили су 1856. год. 68, а 1884. године 118 милијарада, то је са 55 милијарада више него пре 30 година. До тога не би никада код жена ни близу дошло.

(Продужиће се).

Х) Међу рукописима покојног Др. Ћ. Натошевића нашли емо белешке о горњој теми, те продужујемо тај внатан

његов чланак по тим белешкама,

пир 5 сабере =

И а 1 ан а ј-