Ženski svet

ДОНИ. ____

1

скроз српска, а еви осећаји, што из њих потичу, морају бити искључиво српском мишљу загрејани. Српека мајка, као што већ рекох, душа породичног дома српског, треба да већ одојче своје успављује српском песмом, српеком песмом треба да га буди, српским речима да му тепа. Сав онај велики унутрашњи живот, што с» тек почиње доцније да буди у маленом српчегу, мора српека мајка родољубиво и савесно 'утврђивати у српском духу, треба да допусти да се ма један трунак само странског и туђинског осећаја увуче у њега. Она треба да говори са својом децом само српеким језиком, и то не само због тога, да очува своје дете Српсетву, него и ради среће и будућности детета свога; јед где се још из малена на разним страним језицима туткају и бркају у детињу душу свакојаки утисци и осећаји, од тога детета никад не ће бити ни ваљан — човек, а пе још и ваљан члан свога народа. Пружање оваке збрке утисака са свим је то исто, као кад бисмо детету од две до три године давали и најопасније ствари да се игра с њима; као н. пр.: пушке, сабље, жигице ит. д. Овим би дете врло лако могло нанети квара телу своме, а могло би и животу крај учинити. А. оним првим убија се душа детиља, од тога учмањује разум његов, те је права жалост погледати потоњег човека, који је тако негован у детињству, како је ограничен у мишљењу своме.

Обазримо се само мало унаоколо, па ћемо видети вазда таких наших породичних домова, где се са децом већ у другој, трећој, и четвртој години живота њихова говорило разним страним језидима; па шта је било позније са том децомг — Ја не ћу да одговорим на ово питање, нека одговоре на њ' ти сиротни људи с животом својим. У њиховом животу најочигледније се види п показују жалосне последице таког настраног и маћехеког васштања.

Те е тога нека матере српске тако негују своју дечицу већ у повоју, да доцније при проговарању и при пробуђивању самосвести им могу они све представе из спољашњег света што лакше упознавати, пи да се утисци од тих представа

ЖЕНСКИ СВЕТ.

12 што јасније и одређеније могу упијати у душу њихову. А то ће оне тако постићи ако буду своју децу скроз српски васплтавале. Кад доцније деца стеку толико представа пи схвате толико појмова, да већ и сама могу да у приличној свези мисле и говоре о разним стварима, и тада не треба Српкиња мати да напушта своје васпитање у српском духу, пего нека п онда сваки њен рад у овоме носи на себи јасно обележје српскога духа и српске мисли. У том развијенијем добу нека или пева наше лешше и за њих ехватљивије народне џесме, нека им приповеда српске народне приповетке, а у шестој и седмој години може по што шта згодно приповедити им и из српске прошлости, о српским јунацима и т,д. А да ово певање и приповедање може да буде од великог утицаја по пробуђивање виших чустава и осећаја у детињој души, могли би смо доказати многим примерима из живота наших најодличнијих људи. Управо ретко да који од наших важнијих мужева није запамтио по који благи лик старе мајке, тетке, стрине или Српкиње дадиље, п да се с ппјететом пе сећа оних срећних и блажених часова детињетва, кад је седећи па материну крилу пили по крај пећке, слушао миле звуке наших дивних народних мелодија илп за онај шарени живот у нашим пародним приповеткама. Знам да се и сад мпога душа наших великана разлије у неко мило и свето осећање при успомени на те златне и безбрижне тренутке. Ето и сам наш највећи песник, наш дични Змај кад се по који пут пренесе успоменом у доба детињства свога, сети се своје миле тетка — Мике, која је — као што пише г. Антоније Хаџић у животопису тога великана — знала много јуначких песама, па је њима забављала нашега змајића. , У пређашња времена негован је подмладак српеки и по најотменијим нашим породицама уз српску песму и искључиво уз српску реч, тесу тако и били сви наши богатији људи већином примерни Срби, што нам показује и многи лист прошлости наше; али од како се ово промени, видимо ми потомке њихове не само утопљене у таласима туђинштине, него уједно и мо-

и ај: - з 4