Ženski svet

61 ЖЕНСКИ СВЕТ. 68

„И тада ће нада наша

Да пробије кроз кам студи, Да зракама својим топлим Загреје нам хладне груди. И тада ће из окова

Истрћи се ерпска вила, Зазориће зора лепа

Лешша нег нам и кад била “

„Умукнуће писак тешки Наших бола, наших туга, Запграће срце срећно Испод рана и недутга,

А из црног из понора Наших негда црних дана Полетеће срећа српска Обновљена, ојачана“.

„И у место тужног вриска Преко гора, преко кама Проносиће е' дивни звуци

(' нових струна на гуелама. А од зрака среће наше |

Заблиснуће обзор цели, — Дижи главу, српски роде, Хајд уживај данак бели!“ —

„Хоће, хоће, — наступиће Дани лешши, дани нови,

У свету ће име српско Заблистати с лепши' елови'. — Хоће, хоће, та Српкиње Свешћу ће нам дават свести, Само да нам видет' једном Њиног рада Благовести!...“

„А тај дан је већ на прагу Приправ'те се, поздрав'те га, Кад сад скорим опазите Пободеног њиног стега.

Па кад онда српске мајке Даду роду јато тића,

Ох, когко ће тада бити, Колко правих Обилића2!...

[15

„Препући ће иго тешко, Пренут' оков пететолетан,

— Хоће, хоће, о, па што си, Српски сине, тако сетанг Мора тада лешша јава Блиснут зраком иза гора

И будућност светла јасна

Мора доћи! — — — мора, мора !... ж Њ

К'о покајник причест свету Ја све гутам речи ове,

Та оне ми новог нада Зажегују пламенове.

А свак овај пламен свети Пролама е' кроз груди црне, Крвца бризне, све оживи, Ове, што поче већ да трне.

“

Мис'о негда сетна, тужна,

Сада мирна смело се' вину,

Т'о да тражи данак бели,

Што нам сад од скора сину.

А од среће једва ми се

И толико рећи може: — „Хвала вило!“ — — али, али — — — „Подај, Боже, — подај, Боже:!“,.,

Љубомир Лотић.

> - + жар + –

„А, НЕ ДАМ ЈА ТЕБЕ!“

— ЈЕДНА МАНА У

кад би човек хтео, да испита све

мане, које се могу опазити при домаћем васшттању па да их после изнесе на јавност с тим додатком, да уједно рече: на који се начин уклонити могу, да би се једни опростили, код којих се та мана већ одомаћила и да се други чувају, код којих се не налази — не би био у стању учинити; јер је за тај грдни посао кратак човечји век и слаб човечји поглед а да би могао све као што ваља израдити,

ДОМАЋЕМ ВАСПИТАЊУ. —

Једна мана другу рађа, те је отуд тако много, да се ни прегледати не могу. И данас кад хоћемо, да о манама пишемо, то се обзпремо на оне главне, које нам јако упадају у очи, а оне, које су мање —- по нашем мишљењу — оставимо не додирнуте, те чекамо, да и оне порасту.

Не само, да је с тога тешко све мане изнаћи, што их има много, него понајвише с тога, што се једне и исте мане не појављују у једном истом облику, него ћеш видети код појединих породица, да