Ženski svet
165
класу, па се у надтицању с опим сатари пи упропасти. Код нас неће пико да је лошији п гори, сваки хоће да важи за имућног и великог. „Шта је он бољи од мене“. — „Та нећу ни ја да сам последњи“ — или: „Шта ће рећи свет“. Те речи чућете на сваком кораку, у сваком друштву код отмених и простих људи; а таке речи, и та мњења упропастила су многу нашу кућу, сатарила многу нашу породицу. Нико неће да мисли шта ће свет казати, кад ми пропаднемо, кад се упропастимо, него све мисле, шта ће свет рећи, ако не понесемо оваку аљину. ако не кувамо сваки дан оволико јела, не наместимо оволико соба, ако не држимо оволико млађих, ит. д а знамо, да је п сам Исус Христос рекао Марти: „човеку же мало од потреби“
Човек има само три најважније потребе: храну, одело и стан. Зарад овога се људи муче целога века, са њих будале оспромаше и пропадну, а паметни се одрже п обогате. Ево како:
1. Колико њих има, који једу више пего што треба и једу скупље, а могли би проћи о мањем, јевтиније, па да притом буду и здравији. Да се узме у рачун, шта се само распе и пропадне при гозбама п частима, које су код нас тако честе, — у кућама где су домаћице пажљиве п уредне, а камо ли тек у оним кућама, где су домаћице неуке, или непажљиве, могла би се од тога млога кућа обогатити. У оваким приликама, не само да се распе, и разбаци, него се ту, што је још горе, покраде. У весељима нико тако не претерује као ми Срби; ту се немили це раздаје и толико накува, намеси, да се не мож потрошити, па се много уквари, и онда није ни за људе ни за марву. То је највећа дација, која нас упропашћује, ал по томе се и познају будале. ј
Наши сватови, бабиње, укопи, даће, свечарства, имендани и т.д. млогу су кућу упропастили, а могло се све то заштедити, од воље је стојало домаћима и домаћици. (О тим се нико од гостију није помогао, јер свакп онај гост има и код своје куће и шта изест и шта попит!
Данас ћеш једва распознати сватове средњег сталежа од спахинских, па сад
ЖЕНСКИ СВЕТ,
ако
166
већ и простаци онако раде као п господа; поседају и они, особито овде у Нов. Саду, на каруцама пи троше немилице. Наше сватове ни у најпростијем селу, ни оног најсиромашнијег човека, што се једва хлебом храни, не мож одправити без 100 Фор. Гога луксуса и расипања при свадбама нема више ни у једног народа, што с нама живи, па зато сви лакше живе и боље напредују.
Код нас се при погребу толико потроши, да млоги после рамље за читав свој век пи не мож више главе да дигне; а зашто 2 Света ради! 'Гу се једе пи пије први дан о тајној вечери, сутра дан кад се «се гробља врати, па прексутра кад се изађе на гроб, кад се даје недеља дана, шест недеља, по године и година дана. Осим тога, виђамо сад да се мећу скупоцени венци на сандуцима и код деце и најобичнијег човека. Нека се тако у једној кући, десе преко године два погреба, или уз погреб сватови, или крштење, па готова пропаст !
Тако се исто троши силно јело и пиће и о крштењу, о (новим и туђим) именданима, што се увлаче већ иу проестије куће, па на алдумашима (алвалуцима) да ти памет стане! Ми смо познавали једног младог човека, који је потрошио 50 Фор. о свом имендану, а сутра дан није имао чим да руча.
А како се код нас свеци славег Могао би сваки светац свога елављеника ударити руком по образу, јер га не славе, како Бог хоће и не тако, да га помаже, него да себе и евоју кућу баци у пропаст па да после служи другима за подемех.
Док тако наши троше, размећу и разбацују на излишна јела и пића, на гозбе и части, те и дангубе и навлаче болест на себе, донде други око нас ради, чува и прекупљује наше њиве, наше куће, па нас истискује по лако са земље, која јен знојем и крвљу наших дедова обилно покапана, која је хранила и држала наше старе, а и нас, док смо је радили. Кад могу други да живе и да напредују са својих десет ноката, зашто да ми и наш народ не може да очува ни оно, што су стари наши извојевали, сатували и нама за ужитак оставили. Колко роди другима, родиће и нама;
=