Ženski svet

корењују тај порок. Те промене пак тешко је извести. Најбоље би било, да се така деца зарана предаду у туђу кућу и у туђе руке; оно што родитељ не може, моћи ће по свој прилици урадити туђин, који није слепо одан деци. У осталом може и родитељ као што смо горе номенули, узети то на себе, али онда ваља својски да се заузме за тај посао, ваља да буде енергичан, доследан, јер друкче се не може у том послу успевати. Ако нам напредак наше деце лежи на срцу, ако нашу децу мислимо нослушности навикавати: не смемо бити иопустљиви онде, где је то неоправдано. Дете нека плаче, нека трпи тамо, где му се боља будућност спрема. 8. Не може а да се човек после свега не запита: да се не ће сувише ревноснцм навикавањем деце на послушност, стварати од њих људи без слободне воље, људи ропског карактера ? И заиста неоправданим навикавањем деце на послушност, може се долазити до горњих васпитних посљедица. Ми можемо децу ревносно навикавати на послушност, али нека је то навикавање оправдано, па се онда немамо чега бојати. Цељ послуш ности неје слепо вршење заповеди и налога, но постизавање добра. Кад послуш ност не би имала тих цељи, она би била излишна. И кад би деца била у стању чинити добро без слушања, непослушност им би се могла опростити. 9. Сад, кад сам све рекао што сам

хтео и знао о навикавању деце на послушност, нека ми је дозвољено још и ово напоменути. Код нас се несто може чути разговор овакав : Најгоре ми је читати и говорити о васпитању дечјем; то су све празни разговори, који не вреде нигита. Свет је могао постојати толико векова без тих придика па што не би могао и у будућ ности бити без њих?! То су врло жалосни појмови! Сад кад је тако тетико живети, сад кад се човек толико мора борити за свој опстанак: сад, кад се и онако виче на све стране, да је свет све гори, сад таки разговори ! Тешко нама и нашој будућности ако не почнемо друкчије мислити о важности васпитања нашег српског подмлатка! Ваљано васпитати је најтежи посао на свету; ни један рад, по тешкоћи својој, не може се мерити са овим радом. И еи код једнсг погрешног рада не избијају зле последице тако брзо, тако неминовно на повртнину као код васпитног. Треба се само мало промислити, па се одмах све то може увидети. За то матере, не слушајте оваке разговоре, не примајте оваке криве иојмове о васпитању, него читајте, расуђујте и размишљајте о важностп и о тешкоћама васцитања па својски порадите за срећу и напредак своје деце; јер без доброг васпитања нашег подмлатка, нема нам среће, нема напретка!

Т. Марјановић.

ДЕЧИЈИ ЗЛОТВОРИ НА ТРПЕЗИ.

|f||jjj! одитељи и не помишљају, колике и велике злотворе нружају еаtjfjMH својој деци у јелу и нићу; кад би јХ мало озбиљније размислили, они би се сами крстили од чуда, како олако пружају деци својој тако велике злотворе; а ту вам је: паирика, бибер, со, сирће, ракија, вино и пиво, теј (чај), кава, дуван и свако врело као и прехладно јело и пиће. Па и мекани хлеб није велики добротвор деци нашој. Свако је то јело и пиће за децу и зло и оиако и не зна се које је од којег горе и злочестије; а уверени смо, да кад

би се оставило деци на вољу још из малена, да не би ни она сама ни једно од овде набројених јела и иића узела у своја уста, јер се сама ирирода човечија противи томе, него ее све то иавикне и научи узимати наговором родитеља, мајки и других старијих, а и ови не би то чинили нл нуткали децу кад би знали, да су то злотвори дечији и да ће им шкодити, него држе да тим добро чине деци, на и себп кад та јела и пића једу и пију. Да то ни једно није пробитачно ни по старије, а камо ли но млађе може се

ЖЕНСКИ СВЕТ.