Ženski svet

За домаћице.

Зарад здравља.

Урошу Милутиновићу књижевнику и проти митровачком Свечаност је ову отворио потпредседник књижевног одељења г. др. Ђ. Дера схо дним и лепим говором и позвао одређене говорнике, да говоре. У славу првога мецената Јов. пл Наке говорио је секретар „Матице Српске“ г. А. Хаџић, у славу књижевника Јаше Игњатовића беседио је члан књижевног одељења г. др. Милан Савић, а у славу ироте У. Милутиновића говорио је нроФесор Милан А.Јовановић. Говори су сви лепи и ноучни тако да је публика сваког посепце пратила запетом пажњом и на завршетку исиратила говорнике са громким „живео“. У вече тога дана приредила је сри. вел гимназија „беседу с игранком“ на којој су ученици те гимназије нриказали музикалну драму „Јосиф у Мисиру“. Нашем листу није задатак да износи критике и ошиирне извештаје за оваке ириказе, ал морамо исповедити, да су нас ученици ти, сви без разлике, својим делом и вештином у свирци песми и говору задивили. Кад човек премери огромни материјал, који се морао ту савладати, кад уочи тешкоће којима се борило, док је до таке тачности. складности и савршенства доснело цело приказивачко друштво; оида мора човек да седиви издржљивости г. унравител>а Нушибрка, кроз чије руке све то пролази, а да се дубоко поклони во.ви, љубави вештини и труду проФесора Јована Грчића, кош је све то с децом створио и извео. Живели и деца и на ставници њени ! Нродужна гакола за девојке са врло прак тичним уређењем иостоји од две године дана у Грајфевалду у Немачко.ј Фонд за ту школу основао је чизмар Конрад и н.егова жена. Наетавнп иредмети у школи су : пемачки, књиговодство, рачун, цртање, бели шав и кројење и шивење хаљина и машински шав,ручни рад и утијање. Завод тај стоји под уиравом унравите.ва више девојачке школе. Хонорар за све иредмете износи на по године 15 марака; чизмареке кћерп ништа не илаћају. Школа се ова врло добро иосећује, што показује, да је била потрсбна; и младе девојке из бољих кућа уче неке од набројаних предмета.

Боце стаклене да опереш од прљотина. Неки су уобичајили, да перу боце са сачмом, ал то не ваља, јер је сачма од олова, а олово је отровио, па остане увек на стаклу и неитто отрова. Најбоље је гтрати с љускама, од јаја, ил кукурузним јечменим ил зобним зрном. У последње време говоре, да се стакло врло лено исиере и љуском од кртоле (кромпира) Ако је боца масна изнутра, онда перу тринама од дрвета ил мрвицама од артије. Ма које да се узме, ваља усути ил натурати прво тих ствари у боцу, насути на то чисте обичне воде иа добро измућкати, изручити и исирати иосле чистом водом. Вез са златном жицом унрљаи да очистиш. Поспи ситно стучена среша (Weinstnin) па тари меком четком док не буде чист вез.

Раснросгирање алкохолизма у Француској. По најновијим податцима троши се сада годишње у Француској око два милијона хектолитара чистог алкохола. Још године 1836. тро шило се само 420.000 хектолитара, за тим биваше иотрошња све већа, док није г. 1885. износила 1.450.000 хектолитара, а само за ове иоследње 4 године нарасла је за ужасну множину од 550.000 хектолитара. Људи, који су усљед алкохолизма полудили, било је г. 1865. само 331, а г. 1885- било их је већ 1752, што износи више од 16 постотака од укуиног броја свију умоболника. Број самоубијства усљед пијанства нарастао је за 50 година од 137 наB6B, а број осталих несрећа, које се имају такођер приписати пијанству, од 226 на 538. Бројеви ови причају велику науку! Онасност за младе девојке. Приликом леч иичког прегледа школске деце у пруским школама нађено је, да су од 100 ученица виших девојачких школа 90 биле настране, криве. Уз рок томе нађен је у једпостраном оптерећавању, које долази понајвише од ношења књига у руци. Тежина наиуњене школске торбе износи око 4 килограма, а често и више. Девојчице морају тај терет но више пута преко дана да носе, гдекоје доста далеко, на уз то долази још навика, да се терет носи на истој руци. Има ли се све то па уму, онда је уједно и разјашњено постајање зла. Кривл>ење кичме у почетку јед-

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 2.