Ženski svet

пое, да ce та хармоппја приметн и свака дпсхармопија открије. Ако је смеса уде сиа, онда се тим путем долази до нај Финијих н најпостојанијих мириса. Нпкаква промена не нримети се ни иосле дужег времена, него се мирис са свим постенеио тако рећи гаси, дочим неудесне смеее че сто добију други, гдекад и неприја-тан мирис. Код праве келнске воде то се никад не догађа. Ма да у њој има тако много разних етерских зејтина, ипак иема ни једнога uoea, који бн могао засебно да осети који од.тих мириса. Производња етарских зејтина има много да пати од мешања, које се чини ради нреваре. Највише се за ту сврху употребљују масна уља, алкохол, сумпорни угљик, терпетински зејтии н нетролеум, Додатак

маспога уља даје се лако нознати, јер највише етаржих зејтина начине истина на паииру масну нрл.отниу, али то је само нривидно, јер чим се мало загреје, одмах је опет брзо нестане. Али ако ]е било додато масно уље, опда ирљотина остаје трајна. Иначе остави и зејтин, у ком има смоле, трајну нрљогину, али та се појављује већином само па рубовима капљице, која је изветрила. Додатак терпетинског зејтина ее примети ио характеристичком мирису тога зејтина, који се јави, кад се смеса таре међу ирстима или се запали, па опет брзо угаси. И друге додатке знају стручњаци прилично сигурно да открију. Има најпосле тако иекусних људи, коlи ма који етарски зеугин могу одмах да познаду по мирису.

РУЖИ.

ти ie пуно трња Од вршике до корена ; fiif Сурово јс и одвратно С Али њим си заштићена! М лишће ти сасма нросто, Необичног баја нема ; Није ситно, а ни грдно Велик нростор не запрема. Не привлачи пажњу ока Ни јасно му зеленило, Ни у томе није оио Друго липгће шадмашило. llо цветак ти пун је чара, Ленота му злата вреди; Ие може се никад човек Доволшо га да нагледи ! Шта ]’е у те најкрасније? Да ли мирис, изглед, боја? Не да нам се то изрећњ, Та дивота, дика твоја!

Царицом су цвећа тебе Тога ради евуд назвали. И право је, што су ово Почасно ти име дали! Трн-стабљика тако убав И иримамљив цветић има! Па зар среће зрак не може Синути нам у јадњма? У сред веље, трновите, Горке туге пуне рана, Кад чекамо, надамо се, Биће тада лепших дана. Та и тебе из иочетка Само голо трње крије, А тек после пупол, буде, Из ког.ч се цвет развије! Тчко бива и код људи . . . Само наде и стриења, Па ће онда све на боље, Радосније да се мења!

Ив. М. Поповић.

Бе. 8. ЖЕНСКИ СБЕТ

119