Ženski svet

Да те љубим, дивотанче, Како ћу ти доказати ? Речима ћеш само онда, Ако усхтеш, веровати.

А и она ка’ да не би Већ биле ми тад у власти . . . То је мука, iia ипак је И у томе пуне сласти!

Ив. М. Поповић.

0 РУЖИ.

ЗШВраљда, ни један цветак иије Gpn~АЈ НЦ1 КИЊИ мили ј и од бпјпе ружице А а>Ш*^ К0 Ј и опет пееник нмје маједаред ЈХу својој песми сноменуо тај „цветак '% \ вити, поносити; и ту „невестицу иракоји песник није своју драФгу назвао „руменом ружицом; • гпу' пољак од руже;“ ~ружом мирисавком 1 итд. Ружа је још, као што вели песник најјасшли и најмилији љубавнику „знак, што собом носи цвеће;“ песник вели о драгој ; „А најбоље кад си среће Даће т’ ружу тад’ у цвету, Тад ти жеље морит’ неће Пољупци су на полету.“ Змцј. Па о тој ружи, и о њеној иеторији, ради смо да упознамо наш женски свет нека знаде како су и други старији народи о њој мислили, волели је и уважавали : На исгоку постоји још веровање, да је прва ружа постала из сузе пророка Мухамеда ; међутим народи, код којих је моћ Фантазије много ладнија, радо при знају, да постанак руже спада у много мрачнију прошлост. Држи се да су Римл.ани ружу, под владом Дохмицијановом"из Египта допели. Антијох спавао је увек на кревету од самих ружа Марко Антоније, замолио је Клеонатру, да му гроб с бокорима од ру жа засади, а римски љубавници тепали су својој драгој са ~mea rosa“. По Омирује украшен био штит Ахилов и шлем Хекторов са самим ружама. Код Грка је био обичај, да су у посљедној оиоруци заветовали своје наследнике, да морају увек башту од самих ружа пад гробом цо-

ПИШЕ Л. Николић.

којнпка неговати ; у Торчелу, близу Венеције налази се једин занис. који доказује, да су тај обичај и у Италпји присвојили били. Над Iробнпм споменицима младих девојака изрезалп би ружицу са лептиром на цветку јој. У Турској и данас се налази чешће изрезана ружа у надгробним спомсницима девојачким. По источној скаски, једна од жена бога Вишњи-ја, по имену Пагодасири нађена је у ружи. Приповеда се, да је Зороастар кад је Дарије од њега захтевао, да. му једно чудо покаже, заповедио, да из земље никие једна ружа, из које су одмах пупољци и лигаће ист.рали. У једној књизи, за коју држе да је Соломоп написао, сравњује се вечна мудросг са сађењем ружа у Јерихону. Најлепша лепотица принцеса у харему једног Великог-Могула, по имену Нурмахала, напунила је пун један канал са водом од руже, па се на њој са евојим мужем чешће возаше у чуну. Жаркп суи чани зраци измамили су били на површину воде ружин зејтин, па кад је и>езино величанство то ириметило, накуни себи тог ружиног мирисавог зејтина и тако беше на тај начип источни зејтин од руже нронађен. Тако се бар ириповеда на истоку. Римски цар Хелиогабалус. нанунио је био једно рибње језеро са водом од руже ; незна се како је рибама пријала та мирисава вода ружина Кад је Султап Саладин год. 1188 освојио Јерусалим није пре хтео у храм Јерусалимски ући, док се нису дуваровн од храма са водом од руже опрали; 500 камила било је за тај носао одређепо, да донесу воду ружину. Тако исто кад је Мухамед 11,, год 1455 заузео Царпград,

Бр - 9- ЖЕНСКИ СВЕТ

137