Ženski svet

купљати ; те тако повери друштво једноглаеиим закључком председништво : госпођици Милеви Костићевој, нотпредседништво : госиођици Јели Јакшићевој, пероводство и благајништво: гђици Даници Завишићевој. Друштво се редовно саетајало на читање, а после и на предавање сваке недеље и четвртка иосле иодне од 2—4 сата. Ми нећемо сами да хвалимо рад овог друштва, али ћемо по белешкама друштвеног перовође иобележити овде' шта се све прочитало, о чему предавало, иа ће сваки читалац наш и сам моћи пресудити, од какве је користи овако друштво но више образовање и духовно усавршење било нашим младим девојкама. Г. 1889. предузело се ово: 1. Читала се књига: „Историја ернске књижевности“ од Стојана Новаковића; 2. Српска исторвја од Др Н. Крстића; 3. 0 српским народним јуначким песмама из „Словенке“ од 1860. (Уредник Емил Чакра) ; 4. Српске народне иесме од Вука Караџића књига П. ; 5. „Наука о васпатању“ од Димитрија Матића П. и Ш. део ; 6. Приоветке Др. Л. К. Лазаревића; 7. Дела Љубомира П. Ненадовића 11 свезака; 8. Читала се I. свеска „Скупљени списи Јована Бошковића“ и прибележило се и научило из те књиге 150 чистих* српских израза. Ове 1890. године нашло је друштво за пробитачније, да се изучава српска историја и ерпска књижевност живом речи, предавањем; и тако су ова два предмета од Фебруара месеца о г. у предавањима објашњавана, које је узела на себе и вршила сама председница друштвенагђца Милева Костићева по 1 час педељно, те је нрема томе учињен овакав расиоред : Да се недељом првог часа држе предавања из срп. историје, књижевности и језика српског, а другог часа нстог дана, да се читају белегристична дела, а четвртак да послужи за читање других поучних и забавних дела из српске литературе.

Према овоме држала }е гђица Милева Костићева предавање: а) из сри књижевности по књизи Сто јана Новаковића Ш. део: Новија књижевност, и поглавито о Доситију Обрадовићу; б) из срн. историје : од насељења на Балканском иолуострву до Немање. Читали се иак ови цписи: 1. Дела Ђуре Јакшића; 2. „Горски венац“ од Његоша; 4. Смрт Смаил-Аге Ченгића од Мажуранића; 4. „Карловачки ђак“ од Косте Руварца; 5. Несме Др Лазе Костића ; 6. „Село злоселица" од М. Ђ. Милићевића. Осим овога држао је у друштву два предавања г. Др. Лаза Станојевић о религиозном животу и православној цркви. Друштво је и на хуманом пољу иоказало своју добру вољу ; ако су му за то средства одвећ скромна била, показало је бар, да има срца, да има љубави за ближњега, свога. Оне су за ову страну прилагале месечно по 4 новчића и обвезале се, да ће сваки пут приложити на ове цели по 2 новчића чим која не зна оно, што се на одређеним часовима читало ил предавало ; а које не би хтеле, да се подвргну ни испиту, имају дати ио 10 нов. сваки пут за добротворне цели. Но кад се видело, да су таки случајеви у овом друштву искључени и да на ове цели мало прилога утиче, оне су решиле, да се изради и изигра један застирач, те је тако на Taj начин добротворна цед нашла обилатија извора и оне су из ових извора ириложиле 3 ф. на, зидање св. цркве у Кнезу у Банату, а приликом смрти једне другарице њихове (Теодоре Ракићеве) дале су њеној сиротој матери у помоћ за укоп 6 ф. 50 н. које су биле наменуле за мртвачки венац. Тако је друштво вршило поред свог духовног у савршавања и хуману цел, која се сваком образованом човеку рачуна у најлепшу врлину. Друштво је имало честих посета од интелигентније клаСе нашег мушког и женског света : тако је прибележено, да су ио-

Бр. 12. ЖЕНСКИ СВЕТ.

183