Ženski svet

Обрано млеко неће дати најбољи на* пититак, али полуобрано дало би ее још употребити. Ако се млеко остави да нроври при вишој темиератури, н. пр. код 15 —16° Ц, онда је он пре готов, али се тада чешће нримећавало, дајекумис отуд добио оштар и гдекад буђав кус. Ако је темнература нижа н. пр. 6—B° Ц, онда врење споро напредује; напитак садржи тада врло мало алкохола, мање се пени, а нанротив је јако кисео. Ако се готов ку* мис неда одмах нродати, може се увек неколико даиа у ниској темиератури очувати.

У новије доба пронашла је једна Фабрика у Цезиачкој начин и за употребу обраног млека. По наводу иете раствор шоколаде у обраном млеку даје постојану смесу, те намерава унети у трговину ту млечну чоколаду. Као што се тврдч иста је храњив, кусан, оживљујући, саразмерно јеФтин напитнк, који може у многим случајевима заменити кафу, теј, пиво и т. д. Зацело је од највеће важности за млекарство као и у економском погледу, ако на услузи за употребу млека стоје шго више извора. ш. II.)

МУДРЕ ПРИЧЕ.

с мађарскаг превела Олга Николићка.

I. [ШМриетит грчки мудрац и придворник краKSiaH ља Дионисијаса свога иретварања и у|Вј*Дддl лагивања дошао је до великог новерења код краља. Једном приликом угледаће он Диогена, независног мудраца, где у краљевом двору на бунару пере зеље којим се хранио, на ће подругљиво рећи Диогену: шта ти ту тражиш? ваљда тек нећеш да омилиш и краљу то зеље, да се и он тим храни ? Диоген благим гласом одговори: Хтео би теби да омилим ово, и онда не би .зацело имао узрока да се краљу улагујеш. П. Филип Маћедонски краљ, био је храбар и м УД а Р јунак; он је положио темељ оној сили, којом је син његов Александар после светско царство основао Но Филип пак није имао оно-

лико изображења колико му је ириличило као крал>у. ал за то је ипак јако ценио знање и уметност. Највећма је иак одликовао и ноштовао оног светског и чувеног мудраца Аристотела. Кад му се родио син Александар, он напише мудрацу Аристотелу ово иисмо: „Филип Аристотелу шаље свој иоздрав. Овим ти дајем на знање да ми се родио син и благодарим Богу не толико, што ми се син родио, већ за то што се родио бага у оном времену кад ти живиш, јер се надам, да ће он твојим упутством и науком иостати онакав какав мени и његовој круни приличи.“ И заиста Филипове су речи погодиле, јер Аристотел је својим радом васпитним подигао оног силног и славног Великог Александра. У lIIn клошу, 1891.

Допис.

Вуковар, марта 1891. Ево и мене после иодуже иочивке да и ја коју прозборим и то о Срп. женск. добротв. задрузи у Вуковару. Прво и прво допустите да надоиуним донис моје посестриме „Вере“, да надопуним и у нечем исправим. Дакле прво забаву друштвену узмимо у претрес. Осим споменуте две тачке, певала је гђа Мара Станковић са њеним умилним гласом „Кад сам на твом гробу био‘‘ (од Змаја, музика Милчинског) а пратила ју је на

гласовир гђа. Јулија пл. Рогулић, одпевана је на оиште задовољство и гђа Станковић мораде још једну песму додати. Даље је свирала на гласовиру гђца Јелка ил. Рогулић „Dans furinge“ од Ашера. Гђца је доста добро одсвирала, осо бито кад се у обзир узме да је гђца Рогулићева иочетница. Ја налазим да се код нас Срба сувише слабо гласовир култивира, а та би струка свирке већу пажњу заслуживала. Онда као трећа пијеса долази декламација. Декламовала је гђца Јулка Николићева „Кад

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 4