Ženski svet
Чула у новорођенчета.
физиологији и неихологији детета од прве па до пете године. Али нре но што се то иостигне, мора се још много радити, нарочито ваља заинтересовати шире кругове за овај иредмет, а где заинтересованост већ постоји/то је појачати. Магере су, пре но ико, већ ио природи иозване да прате развитак душе у детета. Али да би их увели у овако комнликовану нуаку, као што је психогенеза, то је од иотребе, да им се већ постигнути Факти у што простијем облику изнесу. Па упозорити валш и остале васиитаче оба иара, и очеве и браћу и сестре од колике су важиости чињенице овога ноља које је гисућама година већ отворено, па ипак тако мало испигиваио, иа ипак и сада још ново. Већина не иознаје научну вредност ових чињеница те и не обраћа пажњу на то, од колике је практичне користи изучавање душе детиње за највиши и најтежи задатак, за васнитање. Многима је доеадно да занисују проста посматрања, и значај ових посматрања се обично подцењује. С тога, а да бих одговорио и многим захтевима и молбама, одлучио сам, да овом приликом изнесем најважнпје тачке ове науке. Но изриком велим, да овде неће бити говора о свему, што би било са научног било са практичног гледишта од важности било као «н. пр. о развитку религијозног осећања, о јављању страсти, о образовању савести. пошто гу немамо поузданих и довољно обсежних носматрања Ну крај свег тога и досадашњи материјал је доста обилан, и ми ћемо у овој раснрави изнеги оно што је сигурно и утврђено а са особитим обзиром на иракгичну примену. На сваки начин да сваки неће моћи својим сопственим опажењем потврдити све оно, што ће се овде изнети; јер неје лако изнаћи законитост и правилност у покре тима једнога детета, које сваког тренутка мења правац своје пажње, свој израз лица и неразговетне гласове брбља Само ко се са великим стрпљењем а после иотребних физиологиских и психологиских студиа са више деце бавио буде, моћи ће до циља доспети. Познавање људи не стиче теоре тичар, то онај који је у додиру с људма
стекао искуства и сгворио себи зрео суц. И ако се мало дете без икаква трага претварања, показује носматрачу вазда отворено, то је ипак опасност велика да му се што више не ирипише но што до иста има. Сем тога у ирви мах не помаже ни познавање људи, јер је овде све у клици нгго ће се касније прикрити, или отворено указати. Ја сам се нри посматрању деце много користио и посматрањем недресованих, нарочиго младих животиња, и већем се успеху надам од уиоредне исихологије, која би за основу узела исихогенетска носматрања, ио од наставка пређашњих, више снекулативних психологија. :!:
Само кроз канију чула улази свет у душу човекову. Је ли та капија (чула) затворена, то човек више неје у свету, неје у свези са њиме, свет за њ’ не по стоји више, као за време спавања без сна. Шта више, недостаје ли му само једно чуло то се цо нужди мења сво схватање света у једнога човека. Слепи или глухи људи, којима од poijeua недостаје које од највиших чула (вид и схух),** не могу досећи до висине духовног развитка, а остали то, тако рећи, играјући се постигну. Јер за слепа човека не само да не ностоје утисци светлости и боје, но ни облици, (у колико не може пипањем да се сцомогне), а слова штамнане књиге, које нам одржавају памтење свега образованог човечанства, пристунни су му само својим маленим делом. А глухи? Не само да не ностоје за њ’ тонови, музпка и песма, но ни језик, жива реч, управо оно, што човека уз човека држи. И крај пајвећег труда веома је не савршена одштета, коју им пружа чуло пипања и чуло вида. * Саекулативна исихологија бави ce већином нредметима који премашају наше искуство (н. пр. шта је душа, где јој је седиште, да ли беслутно и т. д.) Нова психологија се бави само душевним појавима, који су нашем искуству приступачии, и тежи да психологију уведе у ред природних иаука. Прев. ** Нижа чула су : чуло куса, мириса, коже (разликовати ваља чуло темисратуре и пипања од чула мишићног) и служе мал’ не искључиво одржању нашега организма а вжиа чула (сдух и вид) имају уједно и карактер сететичан, јер њима схватамо леао у природи и уметности (музику, сликарство). Прев.
Бр. 4. ЖЕНСКИ СВЕТ.
53