Ženski svet

сваки начин да ниједно дете нејеустању од оних тиеућа тспања материних у нрвим седмицама да чује што више но јаче изговорепе речи а о разумевању дабогме да не може бити пи говора. Али тиме се дете за рана привикне гласу своје матере, и касније га лакше уиозна но остале гласове Слуху је у многом чему сличан и вид новорођенчета. Јер и ако не долази на свет са чврсто затвореним очним каицима као кучићи и мачићи, те се с тога не може ни слепим назвати, то ипак иије кадро ништа да види. И заиста, мал не целога даиа су очи му затвореие или је отвор мали. Међугим тачније посматрање показује, да већ на неколико минуга по рођењу при умерено јасној светлости иастаје надражај нупиле, а то већ доказује нам да има осећаја вида. Овим простим посматрањем неоспорно се доказује цео нервни пут од мрежице па помоћу очњег нерва до средишних делова а одавде нокретним нервимаока, окуломоторијусом натраг. Исто се тако можемо лако уверити о томе, да се при јаком блеску очи чврсто затварају а умерено светле површине узрокују ширење отвора за један милиметар. Ови Факти нотврђују, да у човека има с иочетка још осећаја, вида, чиме се он разликује од осталих сисаваца. Али нити се могу боје разликовати, нити се схватају границе, удаљеност, облици. Цело поље вида чини се као замазана маса јасних и мање јасних места, укојима се упознају само грубље разлике у јачини светлости. Поље вида чини се у почетку живота као једна табла која је близо очију и на којој обојена, светла и тамна поља једно у друго тако прелазе, да се нишга јасно не разазнаје. С тога нема ни смисла преиирати се о томе, да ли новорођенче види један нредмет са оба ока просто ијш двоструко, да-ли га види усправљено или о брнуто и да ли брка лево и десно на иољу вида. Оно не види још никакве предмете и учи врло лагано да разликује горе и доле, десно и лево и далеко, и то тек нри кретању ствари кретањем свога ока и покушајима додиривања. А промена јаенијег и тамнијег схвата се тек тако ако

се распростире на већу иовршину и ако неје брза Светлост, као што је у ламне схвата се одмах јер одмах наступа и нагло затварање очију. Где ово у цочегку не наступи, ту можемо сумњати о нравилном сгроју ока и д-лова нервног система који су у вези, _ Код сваког осећаја вида, на и код првих осећаја новорођенчета морамо физиолошки разликовати ово троје: прво, надражај крајњег дела очњег нерва мрежице у дну оку, друго, пренос надражаја помоћу нер виих жилица очњих у веома компликоване средишне делове, треће, обртај нервпог надражаја у осећај светлости у овим деловима. Сва та три дела нервног кадражаја која нам доносе осећај светлости нериФернн у оку, преносни у нерву, централии у мозгу могу још у ночетку живота издати н сасвим је јасно да деца, која никако не реагишу на јаку светлост, немају или нормалне мрежице, или су им иедовољно развијепе нервне жилице у оку или односни делова мозга. Код деце која се родила четир до шест седмица раније, развиће је у опће застало и необична спорост, којом одговарају на различите спољне утиске, она тромост при осећајима вида дају основа сумњи, да је нарочито СФера виђења т. ј. задња горња површина мождаие коре највише у развићу застала. Мозак новорођенчета разликује се од мозга у одраслих, и не обзирући се на количину. нарочито одмах на нрви поглед глаткошћу своје површине. Главне бразде и главне вијуге су ту до душе, али су илитке, делом једва приметне а секундарних и тер цијерних бразда нема никако. Тек у нетој седмици живота (по истраживању Sernoff-a) указују се споредие бразде и вијуге. Мозак новорођенчета нам се чини као несавршен модел човечјег мозга у умаљеној сразмери на коме ваља јсш много вајати и турнијати, а микросконско истраживање нас учи и великој разлици у материјалној подлози свих виших душевних радњи, у т. зв. сивој суистанци. Сива се зове с тога што у упореди са белом кичменом супстанцом замета сива изгледа, ради оних многих ганглијозних ћелијца у њој. Ових, са жилицама које их сиадају, или нема у

Бр. 4. ЖЕНСКИ СВЕТ.