Ženski svet

стварања виших појмова састоји се у томе шго је већа јасност у пачину означавања. Ну за развитак стварања виших појмова потребна су још два духовна продеса и то памћење и удружење представа (асоцијација). Памћење детета на једном умпом иољу слабо је, нарочито кад још ие уме гово рити и постаје лакше кад се два чулна поља код једног утиска споје. Дадиљаједног детета, шест и по месеци старог, са којим је пет месеци заједно провела, остави га на три недеље и иосле повратка беше научена да се појави прво у обичном оделу (I) али да не говори ништа, за тим (II) да говори као обичпо и најзвд (III) да иева песму, коју дете за ове три недеље није чуло. Код I. дете је иитајући гледало, али неје дало никаква знака познања, али ни знака страха ни антииатије као што то бива код непознатих. Код 11. такођер је није познало, глас дакле није био довољан. Код 111. познање беше иотпуно. Слику виђења (лице) морала је дотле појачати слика слуха (мелодија) и ова нојачаност је била по свој ирилици узајмична. Ја знам посигурно, да је при познању давно невиђених људи за ме и за многе друге глас одагнао ону сумњу при виду

лика. Овде лежи права асоцијација са којом језик ничег заједничког нема. Ако је пак овај толико изучен да чувена реч побуђује сећање на језик то је постигнута и довољна припрема да се при опажању нових ствари олакша сећање на реч, која је пређе сличне ствари означавала. Тако буди реч сећање на пређашње искуство или на ново слично искуство. Ако је асоцијација сећања са датим утисцима тако узајамна као у наведеном примеру из живота детета, које не уме говорити, а имамо довољно основа да то примимо, то је и услов за стварање виших престава дат, које пређашњем искуству не одговарају. Јер ако нова слика не одговара пређе задобијеној, те тако стара реч се не сла же са новим утиском, то поетаје усиљавање да разлику означимо а ова разлика је свакако нешто апстрактно. Све преставе су или поједине (специјалие) т. ј. онажаји, или опће (генијалне) т. ј. појмови. Код детета су сасвим природно све речи врло рђаво ограничене, веома опсежне дакле са мало садржине и нејасне, пошто дете са веома мало речи располаже а неје кадро да са то мало назива означи силну множину чулних утисака и њихових последака.

МЛАДОСТ.

л.и кадгод, свете мио, Када призма бео зрачак нрелама, 4 Чаролија оку ти засине; I Чудне дражи, у дивним шарама!.. Што је призма зраку сјајну белу, То је младост животу ти целу! Отвара ти двери маштанија, Свет заносан у души ти њиха; Младост, сплетак нежна миочара, Т. Бечеј.

Круном ти се у животу ствара!... Каква ј’ круна, без дробна бисерја? Рад, врлине, бисери су њени, А трептећи алемови красни; Идеали светли, узвишени ... Благо оном, ко се с правом дичи, Присвојени са бисери ови; Слава оном_, који круну реси, Ревно реси с бесцен алемови!!

Д. Брашованова.

КАКО СЕ ПРOИЗВOДИ СТАКЛО.

(Свршетак) Шмесечно стакло је плочасто стакло. Производи се највише у Енглеској. Због великих тешкоћа и знатних губитака све га мање израђују. Наглим

обртањем цеви-дувалице сиљосне се надувана стаклена кугла и добије облик округлог котура. За средину његову залепи се стакленом мпсом један гвозден штап, а

166

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 11