Ženski svet

Рече оштро, а она види како га скуио стаје гато мора гњев да савлада. То питам ја 7 рече она смело, зар би се други смео усудити? Не би, не би, имате нраво дете моје, не замерите ми што сам мало ире ал шта сам ја уираво учинио? Ништа. Хм, ]е л’ те ништа?, Изусти, па по.че у забуни сад ово сад оно дугме на капуту чункати. Ништа, доиста иишта, што би вам ја замерила. Прихвати она благо. И ви би баш волели знати, зашто ја волем љубичице? Да. Беше њен кратки одговор. Е добро. Оио, што још ииком нисам реко, рећи ћу вама. Ходите ближе, са свим ближе, ево овдс крај меие, па ћете чути. Она принесе своју столицу тик уз њега и седе, радујући се, што ће јој се да внашња жеља исиунити. Ево шта јој је приноведао: Рано сам остао без родитеља, те је од мене било оно, што су моји тутори хтели: Пробали су са мпом сад ово, сад оно ; најпосле одлучише да свршим трговачку школу у 3. па да ми онда нредаду земљу, која ми је no наслеђу припадала, мислећи зар да ћу радећи је, моћи трговати са житом. Како сам био међу друговима пајстарији, а телесно најснажнији, не само да су ме сви у свему слушали, него су ме се у неку руку и бојали. Ако би међу њима било какве размирице, увек би дошли мепи па расправу, и усвајали би оио, што бпх им ја световао. Једпом речи : што сам ја казао, било је за сваког као свето. Када сам једаред са једиим својимдругом ишао у школу, бејасмо иекако заћутали, и тако корачасмо даље. Од једаред видим, да ми друга иема. Осврпем се да видим где је - а он застао, иа кунује од неког девојчета које је на роглгу стојало, љубичице. Када ме је оиет стигао, понуди ми љубичице да' их омиришем, казујући ми како их је морао купити, јер му је исто девојче, које их је продавало ћутке пружило, а тако га молећи гледало, да ]ој је морао жељу иснунити. Мимогред рече ми да је то дево]че врло лепо, и чу-

дио се, да ја то нисам опазио. Како ја у свему томе нисам видео ништа необичнога, корачасмо ми ћутке даље. Кад сам сутра дан онет ишао у школу, било је суђено да мени оно девојче од јуче, понуди љубичице. Упитам је ношто ће ми дати сву љубичицу, која јој је била у котарици Оиа ме је с почетка, чудећи се мом захтеву чудновато гледала, ал најиосле се иогодисмо. Ја развијем новине које сам случајно при руци имао, и сложпх у њих свој мирисави пазар. Док сам био уз њу, имао сам кад да је посматрам, ал и дајој се дивим; и могу вам рећи, ја ни пре, ни иосле нисам видео ленша ни милија створа. Било јој је тек петпајет година, а све, све што је било иа њој, беше савршеио лепо. Глава јојје била така, да би је и највећи уметник са задовољством у камен резао. А очи? То лико жара, толико топлине иа и опет толико благости, не видех ни у чијим, само у њеним цриим очима. И иехотице сам цео дан само на њу мислио, а једва сам чекао опет да је видим. Када сам је сутра дан опет угледао, упустио сам се с њом у разговор, и том ириликом сам дознао све што сам дознати хтео. Звала се Јела, а била је кћи неког малог чиновника из Н. Но како је рано остала без родитеља, довелајенека стара рођака издаље себи у 3. и опа се о њој бринула. Док је трајало опо мало готовине, која јој је иза родптеља заостала, бнло је како тако, ал каспије је иоче њена номајка толико кињити и мучити, да је већ млого иута хтела од ње побећн ма куда у свет, пе би ли се како год својим радом могла захрањивати. Са овом мисли, речс, бави се у последње време више иего икада до сад што је, јер сад ioj номајка ускраћује и одсло, а пре пеки дан joj је нретила да ће је и глађу морити. Када је упитах зашто сама што не- зарађује, рече ми да помаже номајци прати чиике, огрлице, и друго Финије рубље, али да јој сву зараду иомајка одузима и иа своју корист унотреби. Хгела је већ миого пута да се попуди којој шваљи са иомагачицу, ал и то јој јс номајка забрапила, јер је на њепим рукама била сва кућа. Она је,

14

Ж.ЕНСКИ СВЕТ. Бр - 1