Ženski svet

У НемачкоЈ су иочели кромнир сејати у јачој мери тек носле тридесето-годишњег рата, после оне велике беде и невоље, коју је тај рат народу у Немачкој нанео. Ајде сад да видимо шта је с краставiftM, који је данас тако обљубљен, као и у старо доба. Узима се, да је пореклом из Индије. Још стари Мисирци знали су за краставац, јер има слика његових на разним зградама њиховим; са Нила краставац је донесен у Грчку и Италију отприлике у 5. веку пре Христа. Особито су Римљани волели једну крупну врсту краставаца, које су јели нресне, насољене и печене. Цар Тиберије тако је волео краставце, да су за њега зими краставце сејали ио топлим баштама Краставац, који се данас обично сеје Словени су добили из Бизантије, а у Немачку доспео је тек у 17. веку. Из Азије, колевке људства и културе, порекло води и шгшргла. Да ли су знали за њу и стари Мисирци не може се на сигурно извести, но Римљани су је ценили, као нешто изванредно. Римљани су иознавали и дивљу шпарглу, која и данас у великој мери расте у Енглеској, јужној Француској, Италији и Далмацији; лекари у старом веку унотребљивали су је за лек против костобоље, водене болести, и болести у срцу. У најстарије новрће сиада и келераоа са својим многобројним варијететима Из сниса грчких и римских књижевиика дознајемо, да је кувана келераба и чорба од келерабе била јако уважена код свију слојева друштвеиих, особито Катои и Цицеро хвале и преноручују келерабу као здраво јело, које чисги крв Особито су тада у старо време волели карфиол , који еу Римљани донели из АФрике. КарФиол су у Немачкој ночели садити тек у 17. веку. И кисељак су у старом веку ноштовали, због његовог вкусног лишћа. Хорац га препоручује особито сутра дан, кад је човек дан нре и више јео и више иио.

Дакле кисељак је био тада за мамурлук оно, што су данас харинге или киеела чорба. И разне реие, најпре као Д|уре а онда као нитоме још одавна биле људима храна. Јели су их Јевреји' Грци и Рим.љани. Поближе Историјских нодатака о њима немамо. Па и разне пвчурке људи су одавно јели. У зелено новрће снадају и разне салате. Римљани за време царева први су правили салату. Особито су волели салату но имену ендивија . Ендивију су опрали, осушили, за тим на еитио исекли, по томе ирелили зеЦином и номешали још са ситио исецканим луком, нанослетку усули на све то сирћета и додали мало меда. Друге врсте салате но свој ирилици су јако солили, јер је само име салате од sal (со). Па и обичну главичасту еалату, често спомињу римски писци у својим сниеима. И од целера су радо правили салату. У средњем веку ретко су нравилп салату, а кад су је правили, било је заиста на чудан начип Узели су лука и исиекли га у врелом иепелу, затим су га исекли на кришке и нанравили са сољу и медом, ИЈШ су лукац скували, по томе исекли и прелили слатким вином 11a и бели лукац радо су јели и од њега салату правилп. У јужној Француској и у Италији још и данас радо једу бели лукац. Па и Србп радо га једу, п. пр са слапином. У најновије доба води се пропаганда у прилог поврћу на рачун меса, т.ј. да се само новрће једе, а месо никако. То су такозвани , ввгетаријанци и . Да ли ће иак тежње вегетаријапаца уродити илодом, незнамо, и ако имаде у Немачкој и Енглеској читавих друштава, основаних ли ради тога да ироиосе но народу вегетеријанека начела; но са свим би добро било, кад би се у народу више иазило и на то, да се што више негује и троши здраво и вкусно воће и разно поврће. Превео А. М. М.

ЖЕНСКИ ОВКТ. Вр - в.