Ženski svet

нути могле. Нс смемо пронустити, да им и опом ириликом не рекнемо: живиле свесне и родољубиве одборкиње и задругарке! Задруга је имала 9 о А борских седница. Осим два закључка остали су сви извршени. Чланова је бројала задруга 119, од тих се 7 њих одселило, 4 умрле, 4 иступило а 13-торо њих је због неуредног уплаћивања чланарине из задруге избрисано, те тако 28 мање; нових унисано 7, тако свега 103 и то: оснивача 33, потпомагача 50, прилагача 15; свега 98. Оенивача забавишта за децу 23, потпомагача 20; свега: 43. Свега дакле задруга броји 141 члана. Овом приликом наиоменућемо, да већи део оснивачица иоред свега тога што су своту од 50 Фор., исплатиле, обвезале су се и на даље по 4 Фор. годишње у задружну благајну као ицтиомагачице уплаћивати. Живиле! Но пре него што би завршили о раду на-

шем, за своју дужносг сматрамо штоване за другарке на то упозорити, да када нам је већ жељно очекивано забавиште почело свој благодатни рад, треба и ми да се својски заузмемо да роднтеље уиућујемо на шиљање деце у забавиште, како би тим сачували своју омладину и како би је научили да штује језик, име, своје обичаје и лепу иравославну своју веру. Угледајмо се на изображеније народе од нас, са каквом вољом и, одушевљењсм раде њиове женске задруге, како се брину о подмлатку свом, о тој узданици својој, а благодарност, верујте не ће од подмлатка изостати Вам Вашег. И тако у нади да ће штоване задругарке ово неколико речи к’ срцу иримити, захваљујемо се на досад иоклоњеном иоверењу нам и желимо да нови одбор јошвише среће, још лешпих прилика, и још већег успеха имао буде, него ли што смо га ми имали. Радосно кличемо живеле наше задругарке! У Вел. Бечкереку 2. маја 1892.

ЗАБАВА

У свету..!

ПРВИ ДАНИ УЧИТЕЉСКОГ ЖИВОТА.

путник један iiito је био среће жедан : потражи срећа гди је да л’ је где год сунце грије Пропутов’о многа села, обишао света бела; Пропутов’о покрај мора пењао се по врх гора. У градове залазио по дворови сјајни био Где се силно благо крије Iде се увек иева, иије. Ср. Карловци 1892.

ЖЦесном обалом реке Лепенице има Ш! велико и богато село Лапово Gpeдином села јури железница, те сваШ?т дан, по неколико нута, ремети мир f сеоских кућа. Ј Навикпути већ сељаци, да о им воз тутњи уза саму стреју равнодушно врше свој иосао у дворишту и не окрећући главе кад железница про]ури. Беше зима. Месец декембар. По naj-

Видео је светског сјаја, грехом душу пгго наиаја, Слуш’о песме радованке слуш’о јаук тужне мајке. Наиш’о на гробља многа где је место за свакога * С’ неправдом се многом срео неправда је живот цео..! Путујући остарио, ал утешан није био; Све на свету сунце грије ал на земљи cpehe није...!

С. Попић.

већој ладноћи и мразу кренух се у Jlaпово за учителшцу. Још није било свануло кад сам чула звонцад на колима, која стадоше пред нашу кућу кочијаш већ беше дошао. Срце ми стаде јаче куцати, Јер се приближаваше час кад ћу се растати са својима и са милом кућом, у којој проведох најлепше своје дане детињства. Опр )стила сам се са сестром и малим

Вр. 8 ЖЕНСКИ СВЕТ.

125