Ženski svet

Уђем Попа сеђаше у једиој ђачкој клупн а кмет разгледаше карту краљевпне Србије. Поздравим се с њима и станем крај стола. Поп узе воштану свећу, унали ,је ; кану воска на сто и приленп је. Разви за тим епитрахиљ, метну га па врат, иа се окрете мени : „Понављајте речи, које будем изговарао то ће вам бити заклетва на дужност, коју иримате. Заклетва вам је но закону.“ Мене обузе тиха струја. Ма да вршеље ове заклетве беше врло скромно, мени изгледаше необично свечано. Кад свршисмо заклетву, свећеник зави крст у енитрахиљ, приђе ми и честита. То исто учини и кмет рекавши да могу од сутра већ по чети свој рад у школи. По кратком разговору они одоше у село, а ја у свој стан Једва сам чекала да дође сутрашњи дан, да доживим онај дивно жељеии час: да ступим у школу и да одпочнем рад. Како су ми нријатни били и гласови дечији: ~то је нова учитељица.“ Та реч мени беше свет; сав рад у школи посматрах тада с радошћу, с чежњом и силном вољом. У Београду, 26. маја 1892.

У јутру сам рано устала ; спремим се, као да ћу прпчешће узимати. У школи откуца 8 часова. Пођем школи. Срце мм поче живље ударати. Застадох на вратима; рука ми се псхотице задржа неколико се кунада на брави. Отворим врата и уђем у школу. Прво, што мн у очи паде: беше таква тишина, да бп с ноља сваки могао номислити: у школи је учитељ. Похвалих децу за ред и мир. Прве речи! Глас ми дрхти ненриметно, ине нознајем га мојим слухом. Деца једнако стајаху право као војници. Рекох им да седну. Седоше сложно с тренутпим шумом. ЈЈатим се програма. Преко очију ми пређе таван облак кад видох шта се има нрећи, а за кратко време и с много, много деце. Оставим тај мучни ирограм. Прођем два-три иут но школи. Деца очекују још мој глас, моје речи. Уиитам по кога за име, за родитеље, по које дете помилујем, рекнем што пријатио, у тим их пустим кући. Деца одоше кућама, а ја у свој стан, само не онако весела као кад пођох из стаиа па свој тешки рад. Зорка М. Маркови Лева.

Зорка М. Марковићева.

ЧИТУЉА.

Марија ДобројевиК рођ. Ференчевић попадија из Пивница валжиа супруга, честита и родоЈвубива Српкиња, ревна читатељка нашег листа преминула је маја месеца о. г. Лака јој била црна земља! Анка Глибоњска рођ. пл. Војновић суируга проФесора гор карловачке препирапдије г. Ђорђа Глибоњског, преминула је 22 јула о. г. у својој 36. години живота оставив за собом пеутешног супруга и 6. неудомљене и незбринуте женске дечице. Мир пепелу њеном! Јудита Јовановић, ћерка одличног Србина и председника цркв. општине ст бечејске г. Арона Војновића адвоката, нађена је 29. јуна о. г. изјутра револвером убијена у постелш. Истрага се води и тражи се, је ли од своје ил туђе руке убијена Беше млада 19 година и тек нре два месеца венчана за г. Др. Ђуру Јовановића младок адвоката ст. бечејског. Бог да јој душу прости! Тома Пајевић отац родољубивог књижара и штампара Арсе Пајевића премипуо је2l.јула о. г. у својој 80. години живота. Беше добра срца, побожне дугае човек. Нека га Бог прими у рајска насеља !

Јавна благодарност.

Меленачка добротворна задруга Српкиња, приредила је у просторијама купатила „Русандс и други дан Духова т. ј. 25. маја (6. јула) т. г. бсседу с играпком, на којој су: овдашње срп. цркв. певачко друштво „Кодо“ певањем, госпођица Даринка Брадваронићева ерп. нар. учител.ица и госпођица Десанка плем. Бибићева свирком, и мала Мара Теодорови Кева декламовап>ем суделовали, чиме донрипеше, да је ова забава на потмуно задовољство присутних гостију испала. 0 тога им се од стране ове задруге јавна благодарност па суделовању изриче е ускликом: Живили !! ! Из седнице управпог одбора Меленачке добротворне задруге Српкиња, држане у Меленци 5. (17.) јула 1892. год. Уаравпи одоор.

OДГOВ0РИ

Гд. С. Ж. Ст. R Ово друго сувише ми је специјално, те неће занимати наше читатеље. С тога ћемо напустити даљи рад у том предмету. Ако ти друго шго до руке дође, молићу да ме нотпомогнеш. Прими захвалу и поздрав !

128

Штамнарија др. Иавловића и Јоцића у Новом Саду

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 8