Ženski svet

дишње, да се оправдатп из тог узрока, што су деца одраслија те су у иеколико и од иомоћи родитељима, јер у то доба наш ратар има највише посла. На протнв деца способна за забавиште нису ни од какве номоћи својима но су им шта више на сметњи, те их ма куд отправе само да им у . раду пе досађују. Онда се пајмање нази на децу. По томе, баш онда, кад су деца најмање под надзором родитеља, онда су она ослобођена и од похађања забавишта, а зими, кад наш ратар нема иикаквог посла, кад деца у затвореном нростору мо рају да буду, онда су обвезаиа да иолазе забавиште, то је ненраведно! Могло бн се са свим лако изменити годпшњн одмор у забавиштима тиме, да он буде у зиму, а у лето да буду обвезана деца нолазити забавигата, те би се тиме лшого олакшало и нашем ратару. Па Турија окт. 7. 1892.

што је још више, деца сиромашних родитеља, која зими не могу да иохађају због слабе одеће, ни школу ни забавиште, оида би нохађала забавиште, а и то је велика добит. Кад узмемо да зими у затвореној соби деца од 3 6 година морају но читав дан да седе, па још у великом броју, то је п uo њихово здравље п развијање шкодљиво, а лети у слободи провађали би цео дан па не би код куће старијима на сметњи бпли, и то је једап разлот, који иде к томе, да одмор буде у забавиштима зими а не у лето. Ја рекох своју искрепу п то у овом цењеном лмсту из разлога што многе иаше женске задруге излржавају забавишта, на не би згорег бнло, да п оне о томе мало промисле и сви онп којнма на срцу лежн напредак наше деце.

Ј. З. Медурић учитељ.

БЕЛЕШКЕ.

ИЗ ПРОСВЕТЕ.

ЗАРАД ЗДРАВЉА.

Школе за домазлук u кување. 0 чему се код нас још м не мисли, о том се код Немаца и других нанреднијих народа кљижевпе ве воде. Немци су н. нр по свим крајевима осповали iiiKo.ic женске за учеље куваља и вођење куће и до сад су те школе билс спојене са повторним школама, дакле за девојчице од 14. д.о 16. годипе (јер у Немачкој је обвезна настава за основне школе 8 година. т. ј. од 6 —l4. године). У најновије доба појавила се мисао, да те школе ваља спојити с основ. на род. тпколом и већ ј.е ове школ године у Плавнн (l’ianen- i. V.) основана и деца из првог раз реда осн. нар. школе полазе већ таку школу. За таку школу назидала ее тамо посебна зграда, која је вредила 10.00 ? марака (6 7000 ф.) и узета је једна стручна куварка, која има месечнс плате око 100 Фор. а. вр. (120 марака). Сваки нут долазе на обуку но 24 девојчице и остају ту по 4 сата у једанпут. 0 целисходности ове идеје написао је расправу знатан немачки педагог Карло Рихтер и добио је за то награду од Ко.менскове закладе у Дражћанима. Он је доказивао, да девојчице в ia.a упутити и увеџОати већ до 14. године у до.моводству и куваљу, тим пајпотребпијп.м иородичпп.м захтевима. Колико је нама иознато, има у Нсмачкој до

сад по разним крајевима за грађанску и отмеиију децу подигнуто већ девет оваких .школа, а код нас још и не миеле на то, ма да сваки час говоримо: да не стоји кућа на земљи него на жени.

Млево као лек. Неки енглески лечник Др. Дале окушао је у два случаја- да лечи ране с млеком. Неки пивар јако онече обе ноге више чланакад ране су биле око 14 сантиметара широке. У почетку су метали на ране зејтин. и сало, ал без уеиеха и онда он накваси ланену крпу у млеко па поче тим рану завијати. Изјутра и у вече је мељао крпе и за два дана покаже се тако леп успех, да је ранаскоро зарасла била, а за нет дана скунила се рана од 14 см. на 2 ј / 2 с.м. и за тим на брзо сасвим за ; расла. У сличним елучајевима може и други пробати овај лек, јер-га j’e лако набавити. Против брлдав ii ца ирапоручује једаи ле кареки лист, да се узме 1-0 салицнлне киселине, B‘o'млечне киселине и 80 колодијума. Томтечношћу ваља „нензлицом" намазати брадавицу најмаље двапут дневно. За кратко време осуше се брадавице и онда их мож лако скинути. Двеће у собама је заиста оиасно. Ово дана се у Кенигсбергу у Немачкој десио овај случај: У једној отменој породици славила је девојка

168

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 11.