Ženski svet

ности и лепоте, која нас тако често у срце дира. Девојка се нашла у друштву, где се обично избацују гробе речи, а из очи* ју сипају варнице пожуде и страсти. Све би лепо било, али нема више оне леиоте девојчине! Ивер не пада далеко од кладе! Свако је школовање сада довршено! Добар пример захтева добро дело. Основа је душевнога дара човечјег оно, што стече у детињству у родитељској кући. Па ако у њој (родитељској кући) има у изобиљу добра рада, ту се и виде илодови васпитања, а то је извор човечје среће. Ко је одрастао у лепом породичном животу, исплетену добрим делима, вазда ће се тога (живота) сећати, па макар у свом животу носле постигао не знам какове части. Зар се може свом чеду шта боље дати од ваљана примера у ваљаним делима? Кућевни живот, где се весело ради, који је иун љубави, у којем влада дух љубави и истине, где се гаје узвишеније идеје зар може другчије дело* вати него благословено ?! Када наше дете сваки дан види само племенита дела, најживље занимање за човечанским, онда оно успева као цвет на сунцу, даје му се прилика, да се угледа на нлеменита дела, а то угледање рађа еавику на ваљан и самосталсн рад. Добар чин (рад) је основа слози између старог и младог, између господара и служинчади. Добар чин је основа реда, чистоће и дужности -■— а то много вреди У очима детињим. Добар чин је већ то, када се дете сваки дан лепо умије и чисто обуче и у онће када се уредно негује (држи), тим се детету већ у почетку пружа леп пример. Добра је, када родитељи пред дететом држе страну учитељу и школи место да их сумњиче. Добро је, када се родитељи много брину о малим као и о великим стварима како о газдовању тако и о одевању и храни. То су управо узорни примери за евоје дете. Добро је, ако родитељи увек деле са својим дететом радости његова доба и uoмажу му, да их ужива у природи, код куће, у лектири, у игри и забави. Другим речима: Добар чин је увек добар пример, то је оно семе, што нам

рађа стоструким илодом. Слава оним матерама, које живе за своју децу дајући им добре иримере, јер ови више вреде од сребра и злата. Добар пример је најсигурније средство у васпитању, то је права благодат божја, то је тонла зрака небескога светла. Али на жалост, рђави нримери тако су чести у животу. Само једна илустр*ција, па је доста: Погледајмо само што се данас младежи пружа у речи и слици ! Не да се тајити, да у једном делу литерар них и уметничких нроизвода има много ствари, које су до душе намењене само одраслима, али опет често долазе до руку деци и незрелој младежи. Истина има листова и књига где су то ретке ствари, али их на хрпе има у многим новелама, новелетама, романима, па и у књигтма за народ, а особито у великом делу дневних листова. Помислимо само на ове последње ! Има их такових, који на свакој страни доносе по једно туце примера свакојаких згода и незгода од последњих дана,* ту ти се приповеда о крађи, варању, проневерама, о пропалим лепотама, тма божја извештаја о самоубиствима младих и старих па чак осмогодишњих дечака и девојчица. Тако то иде с дана на дан па хиљадама, можда милијонима деце читају то сваки дан. Ту се баш ништа не мисли! Стоји до душе тамо, да је то лист „заоодрасли,е и , али то није никакав изговор. Па када још наображени родитељи дају својој деци такове листове за читање, ту не иомаже никакав савет. То је жалостан пример, из којега се најбоље види, како се мало води бриге о моралу небројене деце. Где је пак морал на ниском степену или где је разједен, ту не помаже ни школа ни црква ни све инштитуције за народно човечанско образовање Тешко оној деци, која немају добра нримера у својој породици ! Тим се нехотице доводи хиљадама људи на крив пуг, да иапослетку клетвом обаспу своје роднтвље, што су их начинили живим сликама пропалих креатура. А зар нема баш и много изузетака? запитаће можда когод. Уздати се, да има. Наравно у колико се може загледати у живот, не би се нашло баш врло много

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 2.