Ženski svet

стојало : „За Вас од ваших иријатеља“. А то ? ,Вас“ беше увек подвучено. Двапут беше нисмо са садржином му вратила. Без сумње јој је изгледало да ће тиме ако новац ирими ћутећи признати иеваљалство свога сина Ал најпосле њена сопствена невоља, и Ервинова писма којима јој је претио, беху јача од њеног поноса. Па кад јој моја мати опет једном новаца посла у писму, у коме је несретног јој сина поново корела, беше новац дрхћућом руком прихватила и задржала га. Син ју од кад је отишао на свеучилп ште никад није иосетио. Али га је она очекивала о одмору. Неколико недеља је оо кући радила и спремала. А једну мараму, која је некад у њеним очима врло млого вредила исекла је, те је њоме превукла столице. Са белим завесама које је сама онрала и иснренлетала украсила је прозоре. Па и цвећа је куиила које је неки вртар јеФтино продавао. ХБено је срце било пуно миља и радости. Он, он њен Ервин ће јој доћи! Ал ои није дошао. Брзојавом јој је јавио да не може доћи, и ионово искао новаца, ма да је она једва једвице екупила пешто мало што му је тих дана за путии трошак послала. Има великих грехова који се лако могу опростити. Ал имајада, који нам се наносе а које никад не можемо заборавити Па нод теретом тих јада беше се та јадна жена са свим срушила. Oua му је нај нежније писала, та она му је рекла да го динама жудно чека иа тај тренутак када ће га видети! Она је илакала. Из њених очију текле су сузе брже него вода иа извору у њеиом дворишту. Овај је лио воду и дању и ноћу, иа и нреко њена бона лика нису сузе нрестале тећи. Дође ли јој ко, тада би мало стисла усне, и сузе би за једаи тренутак усануле, и узеле други нравац: тада иотекоше срцу; оном срцу које у заман своме јаду олакшице тражи. Једпог дана носети је моја мати. Беше баш иред иодне. Мало псето које је та јадна жена волела већ одавиа од глади ла-

јаше промукнутим гласом. Дуго је мати морала лупати. Једва једиом указа се јадна жена, скиде застиђено дебелу кецељу, и иоче се гладити по прогрушаној коси. Моја мати уђе у собу. Беше већ у велико јесен, те прилично хладно у соби. С иочетка разговараше ообичним стварма. „Но, као што чујем ваш Ервин ће доћи.“ Јадница задрма главом, иа застаде као да ноче мислити, да ли ће њему за љубав лагати. „Шта? Не ће доћи? Је ли се разболео ?“ „Бојим се, да није тако. Ои ми рече да ће ми о свему опширпо иисатиА У тај мах узе је моја мати за руку те јој са пупо саучешћа пријатељски ногледа у очи. „Мени се чини драга госпођо, да ви врло траљаво изгледате. Би треба да ее лечите, а седите и у хладној соби.“ Тада у једаред грунутне сузе из очију те јадне жене. Први пут у њеиом веку беше је јад надјачао. Јецајући нала је на наслоњачу. И још нешто више; она се диже, баци се на груди моје матере и ноче јој у неизмерном јаду, иепрестано јецајући љубити образе. „Та знам ја еве!“ завани она боно. „Би. ви сте та која сте мене помагали. Но ето не ће још дуго трајати! Осећам ја то, Моје је срце препукло. Смрт се ближи. Јад, јад ми је срце раскинуо.“ Па онда ућута. Наста тишина; ни моја мати не мога проговорити Пред њом беше жена, која се годинама мучила и борила за част и опстанак као највећи јунак, и то не за себе, већ за неког другога за своје дете! Па за све самопрегоревање, за све муке и јад шта iој је награда?! Па и опет да је тај несретиик тога тренутка у собу стуиио, ма у највећим траљама, изиуреп развратним животом, иа ма и као највећи грешпик, опа би рашнрила руке да га у највећој радости иритисне на своје груди! А тако је и било. То је још доживела та јадна жеиа којој је срце било ирепукло

Бр. 8 ЖЕНСКИ СВЕТ,

121