Ženski svet

ки свет нервозап, читајући сваки дан по вине“. И ]а му дајем са свим за право. Заиста човек наилази у новинама тако грозних описа, а не може да их остави, чим им паслова прочита из радозпалости, па је тако мукама изложен, а опет не оставља. Па тако данас, па тако сутра, вечито узбуђен, ту морају живци малаксати. И тако би се могло још ваздап ногрешака ређати, које све помажу томе, да свет иостаие нервозан. Има до душе још силних околности, које су узрок нервозпости, и којс делом ниеу у нашој руци да их отклонимо, али матере ваља да пазе, на да опо од своје деце отклањају, што у њипој власти лежи. Нека увек то на уму имају. да децу своју ие излажу прерапо утисцима светског метежа, доста ће им бити кад одрасгу и кад

буду примораии да у том метежу учествују, него нека иусте сврју деду, да се више у тигаипи, и са свбјим друштвом, дакле опет децом, развијају. Данашљи напредни век и оиако већ сувише наше живце ио треса, па зато је нужно, да се из малена ова иусте, да се што вигае оспаже, како би 'доцније што витпе отиора могли датп. Пустите децу нека своје детиљетво у весељу, у дечијој забави и игри, у чистом зраку, без душеввог нанрезања проведу, а отклаљајте од њих сваки јак душевни утицај и светс.ки тпум, иа ће се и первоз ност, ова опака појава данагаљег века, ума лити Пазите добро и на телесно одгајивање дечије, отклањајте од њих свако јело и пиће, које раздражљиво утиче па живце, па сте онда учипили оно, игго је у ватој снази б: ло Љ~.

УСПОМЕНА.

на Ружану Ј. Ч ечелскову , ученицу VII. разреда гимназије Пожаревачке.

'if ишипа Н(‘ма у срцу сватсом — : o,Ил’ тежак ропац ил' вреле сузе; Природни закон безмитне еудбе Из ките цвећа цветак нам узе. Мисли се вију ал’ нигде станка Погледи туж(lи ка одру теже Па ком’ остатци врлине сваке Овога дана немично леже. Скопљене очи ; скрштене руке, Около одра мирише цвсће Дирљииа слика тог тужиог часа Из срца наших збрисат се nelie. Уз’ поток суза врлих другова Жалосни спровод храму се креће Млаћана срца у грудма бију А бистре сузе потоком леће. Жалост је трајна овога дана И увек таква остаће она, Када нам мис’о ка Ружи пође И кад чујемо звуке од звона. А кад се друштво уз пратњу звон Ка вечној кући јецајућ свило, Тад отац тужни прошапта ббно: ~3а навећ оде дете ми мило“. Грдни су боли притисли душу, Растат се с’ Ружом то није лако !

Родбина плаче, плачу и друзи Губитак овај осећа свако..,.. Иотмули звуци капелских звона Тужно јекнуше са гробног пол.а, У сваком срцу дах се затаја, Прошапта свако: „Божја је вол-а“ Малена хумка, земљс копанс Показа кућу Ружане младе, Joni мало даље и Спровод стаде. Када се слуга светога храма Са светим крстом нримаче ближе Душевни боли груди нам стисли А суза сузу једнако стилте. Још с.амо часак, глсдасмо оно У кругу натпем игго мило сјаше, K’o врлом другу младости леие Друге и друзи ком веиац днпте. С’ усатга бледих Божијег слуге ПосЈтедље „амин“ зазвуча јаено И са свих страна тишину нему Ирекидс сада јецаље гласгго. И , све се сврпти ; Ирекиде тигаину нему писка • Оца и мајке, сеетре и друга Као да једтто грло завриска.

100

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 1