Ženski svet

вероватеу сензацију у Енглеској, и била од неописана утецаја на раеположај многпх Енгл еза у рату, који је Србија новела с Турском нн нуме четир годипе за тим, изишла је госнођа Мијатовићка 1876 године нред енглескп свет збирком срн ских нриповедака „Serbian folklore“. Жао ми је, што Бам о овој збирци не могу оиширпије говорити, јер је не могох нигде набавити, пошто је читаво пздање тако распродано, да се у трговини пе може више ни један егземплар добити. Међу тим баш сам тај Факат сведочи нај боље, какова су одзива иашле у великом енглеском свету ове пародне умотворине. 1881 издала је госпођа Мијатовићка „Kossovo 14 , збирку српских народних пе сама о боју на Косову и иосветила је тадањој кнегињи Наталији. У носвети вели, да збирку песама, у којој се пева о последњој независној владарци Србије, и не м<>же посветити другоме, до ли првој независној владарци зановљене независне Србије. После носвете долазе два значајна чланка, у једноме је кратко, језгровито ирешла историју до ћи>сова, а у другоме је говорила о српскпм хајдуцима н народипм песмама о Косову. Мора се признати, да је госнођа Мијатовпћка необнчпо сретна била у овим чланцпма, јер је одиста тежак посао био довести тако у склад народну традицију п критичку иеторију, да енглески народ добпје лак к])н гичко нсториски иреглед о догађајима, о којпма се пева, а да то не буде на уштрб некритичке традиције, која је опе вана у збирци, која је пред нама. Први i.e чданак завршила речима, које најбоље сведоче, како је схвагила пораз на Ко сову и како . ,е несрећа косовска нашла одзива у срцу њезину: , И кад је то вече суице седало за далматипско стење Зете, иа бојпшту су лежаиа мртва два цара, онкољена лешипама срнеке вл<«стеле и турских ратиика А црви облацн, ксјн се вијаху над нољем Косовим, навештавали су црну ноћ, која ће иаступити и трајати ну них нет векова над читавом земљом сриском“. После тих чланака долазе дванаест песама о Коеову, које је госпођа, Мијатовићка нревела десетерцем п то тано вешто,

да су осим метрума сачувале лепоту и верност садржине и идеје оригинала. Из тих је несама нокугаала да створи целину, н то са свим самосгално и рекао бих најбоље од свију досадањих нокушаја. Сада нак спрема за штамну збирку народних несама о Краљевићу Марку. Није, држим, нужно, да Вам напомињем, да је та књига несама народних задивнла и енглески свет, као шго је задивила и ц о други свег; као што је задивила и Гетеа, који је читао наше несме народне у немачком иреводу опет једне женске, своје славне земљакиње, Талвијеве. Но дозволите, да Вам испричам само једну иричу, из које ћете се уверити. да ми ове речи није диктовао нретераи патри јотизам, већ сушга истина. Пре неколико месеци беше у Лондону велика чает и слава; у једној од најлеи ших дворница те велике варогаи скупила се сјајна гоеногатипа: консули страних држава и многи велики државници и на учници, на сјајни банкет, који приређује кор консула страних држава. После господског ручка, после чаробних звука музике гардиског иука, диже се г Мундела, мипистар трговине у либералном кабинегу Гледстонову, и са највећим одушевљењем и искрепом срдачношћу декламује томе ејајном збору српске народне песме, а особито ону дирљиву прокламацију кнез Лазареву: „То the traitor... u (Ко не дошо на бој на Косов). Те песме доводе до екстазе слушаоце и осу се буран аилауз, али нас ти таласи у мору одушевљења, у коме је тада иливало то сјајно друштво енглеске нресгонице, не могу ни за часак занети, а да се с осећајима најискреније захвалности не сетимо оне особе, која је те песме нресадила у туђ врт гако вешто. да нису ништа из губпле од узвшпености оригинала. И на послетку долази још једпо гшље, на ком је госпођа Мијатовићка неуморно, са много труда и усиеха делала. долази журналистика, у којој је за ово чггврт века ианисала члтав низ чианака, у којпма је с великом еиергијом и ретким иозпа вањем ствари бранила, а и данас брани праведцс српске захтеве н интересе, и

168

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 11