Ženski svet

Одкуда је све и чије. . . Познаје ли убавије? ' Може ли се где видети Од тог леише и желети ? Ој, та слатко ; рајско мири ; Е ти недра чисто шири ! 9. Од вељег сс миља тонипг, Те ка’ у сну-.очи склоиипр Занесу те оне сласти, Што су њему тек у власти! Тај се венац српским зове ; Доброчинством свуда гове ; Задруга му назив даше, А у овој све је наше! ЈО. Узор-цељ јој истакнута: Врлинама крчи пута! Дивно гесло широм трубе Иаше мајке ; наше љубе ; А одане народности Ради лепше будуРности. Нек им пример виде ћери, Нек се с њима младеж мери ! П. 0 ; како су племените ! Врлином се само ките. .. Што дивоте цвеће гаји, Телесни им то су баји ; Мирис му је ту доброта. Што их реси свег живота. С њом се свака Срнка роди И кроз цео век се води ! 12. Груди су им пуне жара, Што га љубав онде ствара, Која никад не нознаје Ниске, лажне осећаје: Чисту хране у себика, А за сваког паћеника, Да му с мање бригс, јада Ведан живот лакше пада ! 13. Не могу ли носебице, Онда прегну јатомице ; Да остварс свете цели ; Милостиња да се дели ; Да се терет ; јад уклони. Где се горка суза рони. Само тако нек се ради, Виће плода лепој нади! 14. Нема ; да се друштво цеиа, Заједница ту је лепа! Стална им је чврста слога, Ој, а нама треба тога! # Сувише је евађе, сиора, Црних дана због раздора! Пек за углсд оне служе, Како блиски све се дружс!

15. У то коло несу стале За награде и захвале, Нити бива, да се гложе, Нити сталеж икад може: Да разлике сачињава, Једнака су овдс права! Тако свугде у нас да је, Па да еунце среће сјаје! 10. Чланицама понос не да ; Тс се на то и не гледа. Сиромашне и богате, Кад се носла евесно лате, Не знаш, која боље схваћа: Шта је друштва тог задаћа? ! Не иоиушта ту ни мало, Да се не би у зло пало! 17. 0 ; како је узвишено, Од постанка остварено, Да задруге не познају Преимућство ни партају ! Племенитост само цене, Уздижући силе њене ! Тако нека увек маре За све лепе срца даре! 18. Том путањом ваља ићи, ГТа се слога мора дићи! Разбраћенства ко се бојњ Пека мушки на њој стоји ! У тој тежњи к благодати Благослов ће да нас прати. Клете расире већ је доста Сваки кут јој станом поста! 19. Онет нешто да дотакнем. Па ма одмах да умакнем! Но шапнућу: добро знате, Шта на уму да имате, Кад сс речи те тумаче?! Зар нам жене да нредњаче? Кад се оне ирво јаве, Где су онда мушке главс ? ! 20. Чисто ми се глас иричује, 111 то овако јадикује: Зар се од тог стида, срама ТМушки понос још не слама? Зар и даље са неслоге Да несреће бива многе? Да сс роду живот сцрии? Докле тако да се трпи?! 21. У нсповрат сви раздори, ITa свс нек се братски твори! Тргнимо се, освестимо, Нсдајмо се ; иеплетимо Мз нартајске густс мреже, Нека распре од нае беже!

Бр. 2. ЖЕНСКИ СВЕТ.