Ženski svet

Добро дошло, чедо моје, А вдо дошло, ако мислиш Ако ти ее пише, Животарит’ гњило Да ти живот своме роду Кукавица има доста За слободу дише. Нигде их не било. А да су се остварили моји детињи снови Бог зна какве би Сриству душмаие хранило ово срнско млеко. Ми не смемо никада заборћвити да су српске наде у будућност унрте и да за остварење гих великих наших идеала нас Српки* ње чекају велике и важне задаће. Та ми Срикиње бар имамо сјајан пример у мајци Југовића и тога узора треба да се држимо на сваком кораку. „И тако, драга моја Катице, сада сам те пустила, да завириш у моје срце па сада јамачно појмиш моје задовољство.“ „Наравно“ одговори Катица али су јој речи биле несигурне и хладне. *А сада ми још допусти, да те нешто замолим: Пошаљи ми, молим те, натраг моја ниема, у којима сам некада онако непромишљено писала о мом Сави; могла би елучајно доспети у неоозване руке. ДТисма ? а јест ;■ не могу само да се сетим, камо сам их спремила, али по* тражићу их, чим доћем кући.“ После свих речи устаде Катица опет да иође, и Даринка не могавши је више задржати, изљуби е са својом другарицом и најсрдачније опрости. Мали Обилић међутим иробудио се и дигао ларму, колико га грло доносп а сретна мајка убрза кораке нравце колевци свога чеда, да га слатком речју мајчином умири. Идући кући, Катица је била узбуђена и уз пут је мрмљела у себи : „Непојмњиво! ја тако што никада не бих учинила! “ Она је у својој наивности и ту са свим ноштено мислила Она је била од детињ ства размажена и као јединче сматрали су је родитељи као полубога Од онога иак, који би имао ерећу, да буде њихов зет, захтевали су ништа мање, него да је угледан, богат, образован, лепо одгајен, лен, елегантан, обљубљен и заљубљен. Сезона балова, када је Катица први пут иошла на јавне забаве, још је учврстила родитеље јој у њиховим захтевима. Свака тачка у реду игара код Катице била је испуњена са три четири имена и са сва*

ког бала дошла би цура кући еа исцепаном хаљином (од силног играња) и мно* жином китица цвећа. После наравно поста* доше и играчи и китице цвећа ређи. Дошло је иа и прошло време, када свака девојка полаже вредност само на једнога играча и на китицу цвећа само од њега јер ти су се у Катице често мењали. * Од како је оио Катица иосетила своју другарицу Даринку, прошло је неколико година. Родитељи Катичини сбрисали су једно iio једно својство што су захте вали од свога будућега зета, али и та скромност не поможе ништа. Писмоноша је скоро сваки дап донашао Катици заручне карте, десно и лево удаваху се све девојке, што су с њом заједно одрасле, у дворани за играње указа се евеж венац девојака, које еу можда и заостајале у лепоти за Катицом, али су имале више дражи, биле су млађе, нове. Катица се међутим још увек леио, умиљато смешила, али то је био осмејак уметан, шшд њезнних углађених манира, Али једнога вечера разочарала ее са свим. Било је то на једној кућевној забави: војна музика баш је свирала. увод у четворку а нарови један но један пролазили су ћеретајући и шалећи се, а она некадашња краљица бала ! седела је јога без игра ча, БВезиеа критична ситуација не измаче оштром оку домаћиновом, он приђе је.дном госиодину, што је баш туда пролазио и шапну му нешто на ухо. Речи домаћинових није Катица чула, али је лепо разумела одговор: ... „Када ви зановедаге јасно је гласно, и ножртвовани тај roeuoдин дође пред њу и учтиво је замоли за игру. То је било најгорчије искуство у њезином животу. Даринка је међутим крај својих и ако малих брига домаћих и заборавила на своја иисма, што их је некада Катици писала, па скоро богме и на њу саму. Кад једнога ленога дана добије с иоште накет, отвори га, а у њему читава рпа писама, што их је она некада својом руком писала. Приложена је била цедула с овим садржајем: Драга Даринка! Врндајући по старим папирима наиђем случајно на твоја мила писма, што

Бр. 4 ЖЕНСКИ СВЕТ.

63