Ženski svet

Сномињемо ирво иредавање Алберта Верзевиција , посланика и бившег државног тајника у угарском министарству иросвете, који је говорио „0 телесном вааштању u . У новије доба, вели он, ово иитање све се већма истиче, не из научне забаве, већ из практичпе нужде. Није тако давно, како наметни људи код свих народа почињу увиђати, да данашњи систем наставе и васиитања почиње да буде једностран, и да школа тако затеже умне жице дечије, да се код истих не може гелесна снага да развије. Beh у старије време су велики мислиоци иолагали велику важ ност на телесно васпитање. али иије ,то могло да продре. Енглеска је у томе сретна; јуначке пгре су тамо код народа већ у крв прешле, и те игре у школи не дају деци да у те лесном развијању своме заостану. Дочим у Немачкој није могла гимнастика да у довољној мери одговори захтевима школским Нема сумње, да је општа војна обвеза млого учинила да овоме питању данас то. лико важности иолажу Тај милитаризам је повољно утицао на васпитање у толико, што је у васпитање унео снажан и мушки облик. С почетка су били и у школу унели саевим војничко веџбање, али се после уаидило, да телесном васиитању није цељ да од ђака начини будуће рекруге, па с тога се у школску гим астику и нису могла само војничка веџбања узети. Воље телесио васпитање нужно је већ и с тога, што после пзучене школе долази нрактичан живот, у који треба унети не слабуњаво тело, него очврсло тело, што је већ у школи ојачало да би могло доцније савладати тешкоће животне. Да је телесно васпптање важно, још нас већма опомињу живчапе болестн (нервозпост) која се тако распростире, па опда прерапа староет. Зар пе видимо, да нам деца још у младости управо нису деца, већ су магорци да већ рано немају воље да се играју, изгубе телесну п душевну свежнпу, па онда зар пас не опомиње до пољно онај кратак век код неких парода, па и код иас у Мађарској. За то се сад и захтева да се школе зидају, ветре и осветљују према хигијсн

ским захтевима ; да се у школи лекарскл надгледа здравље дечије и то у већпм школама да чине школски лекари, а у мањим да је еа школекпм падзором скопчапо Да се поучавају деца у школи у науцн о здрављу, да у интернатима живе ирема хигијенским правилима, да буду феријалпе колоније* а према потребп да се установе стални лечнпчко педагошки заводи за ону децу, која су телеспо заостала, за нер возну п слабу децу. Да што више слободних часова буде у школи, и што је могуће више да су иосле подне слободна. Онда се иште што више ередстава за телесно јачање, као нгго су гимнаетпка и војничко школско веџбање, да се у гпмнастици надтичу не само из места заводи него из округа, па и из чнтаве земље. Да се што више шпре дечије игре** да се ираве згодна игралишта. Лети да се плнва, зими да се тоциља, игра, пева Где је мо гуће и у колико је могуће iaxatfce, борење с мачевима. нуцање у циљ. Да се са де цом школском ираве излети, који би били са учењем скопчапи. Да се иодигне осо бепа велика школа за телесно васнитање. Да се свуда заведе ручни рад, који ie добар једно с тога, шго иам ирибавл>а корисна знања а с друге стране забавља нам чула, на се жпвчапа радња нравплппје иодели. Ето то су захтеви, то су путеви и са којима се мисли иостићи нравилније васпитање од досадањега, то је у главном оно, што стручни л>уди разних в. ишту да би унапредили народни иодмладак. И кад се то све иште, то се мпсли спровести поглавито у средњим * Феријалнв колоиије чине се са сиротом школском ДСЦОМ ш! великих вароши, која никад немају прилике да г. зелснилл, нити да дишу слободног зрака са пољанс, него која живе у подземним собама у беди и невољи. Таку дсцу онда изводе, чим настану Ферије школске у здраве брсговите прсделе, те их тамо негују и снаже добром и здравом храном и чистим зраком. У Будим Пешти се преко уредништва „Pester Lloyd“ скупља иреко године новац за те колоније, па о Феријама нсколико етотина деце могу из тога да се издржавају. И сад баш за време овога конгреса су се враћали те мале колонисте са фсрија кући, па су их показали члановима конгреса. Разуме се, да деца дођу кући опорављена, оснажена и румена. ** 0 дечијим играма види „Женски Свет“ бр. 4. и 5. од 1894. године.

130

ЛШНСКИ СВЕТ. Вр. 9.