Ženski svet

лека убаво сеоце. Мара радосно узвикну. Све се већма приближиваху селу. Већ се чује и лавеж паса још мало иа су на мети. Сад уђоше у селу. Већ се смркава и по где где се и свеће пале. Несташни малићи још се тоциљају и бацају грудама од снега. Кад прођоше саонице они застану, а они мањи се разбегну а старији скину каие па онда весело отрче кући, да јаве, да је дошао „попин господин“. Сутра ће цело село знати, да су попи дошли мили гости. Ево их већ и пред црквом, још мало, и саонице савише и уђогае у широко двориште, које припада оној лепој кући са три прозора, која стоји тик уз цркву. То је пон Маркова кућа Попација, сва румена од радње, истрчи да отвори капију и Мара се з.а час нађе у загрљају веселе нуначке попадије. „Ево нас мати!“ „Та једва једаред! Од кад Вас изгледам ! Кажем ја, тај Пера неће шибати као што треба. Он увек штеди коње.“ Стари Пера се мало намргоди и нешто промумла, но попадија га оиомену, да се иожури, „јер треба да се мало поткрепиш да се не би још разболео. Ено ти у кујни на орману бардак са комовицом.“ На то уђоше сви у собу ту их дочека попа а и секица Зорка, која је била код комшинице, дотрчп, да загрли свога брацу и снајицу. Вече прође у разговору и ћеретању тако брзо, да се Мара зачудила, кад поиа устаде и рече, да ће путници бити уморни и да је време спавању. Сутра дан прође брзо у спремању за Божић. Ту се месили разни колачи и Мара вредпо номагаше матери. Пред вече опет отиде чича Пера на станицу по браца ЈГазу, поииног млађег сина, који ie богослов друге године, Сад је вече још брже прошло. Шали и смеју никад краја. И иопа се подмладио па нрича из своје младости а свп га недахмице слушају. Освану и Бадњи дан. Понадија уранила иа меси колаче а Мара се чисто осрамотила, што је мати иреухитрила и сад се још боље жури и помаже где год може. Мати јој показује како се месе колачи. „Видите, божићни колач треба овако оилести.“ Затим изреже као неке тице од те-

ста. „Ово су тице а ово гњезда У средн ћу заденути босиљак еј Зоро, а где ти је опа златна жица и црвен ибришпм, да обвијем босиљакР* Зорка јој дода, што је искала. „Тако ово ће бити здравље/ И смесп од теета као мали хлебац. „А сад још све да намажем јајетом, па у пећ.“ Мара уздахну! Можда се сетила, да у њиховој кући куварица меси божићни колач. ~Еј Перо, ти би сад могао заклати ирасе.“ Пера једва дочека и за тили часак закла прасе, без којег се и не може замислити Божић. Затим заклаше и два ћурка Та -има се хвала Богу а ако сад неће, кад су деца на окуиу, не знам кад ће Попа отиде још за раније у цркву а и Мита с њиме. Богослов Лаза нешто се узврполио по кујни, као да нешто тешко има на срцу. „Шта је Лазо што не идеш у цркву, часови су већ иочели ?“ „Та ја бих те нешто молио мати.“ „Но, шта је ?“ Лаза јој шапну неколико речи и они одоше у собу. После кратког времена Лаза одјури у цркву а мати сузним очима наетави свој иосао. г Ала има добро срце, то моје дете“, рече носле кратке ночивке, „морала сам му обећати, да ћемо послати на благодјејаније једног ђурка и једно два колача, Сад умесише и тесто за чорбу. „Гркљањиће морам сваке године иравити “ „А како се то нравн мамо?“ запитаће Мара. „Ево овако. Затим иовадише колаче. Божићни колач, наместе по обичају на чинију у којој има жита, шљива, ора и нешто ситна новца, затим углаве свећу у колач. Кад се попа врати из цркве, нонадија уђе за њим у собу и кад се врати изда чича Пери налог, да закоље још два ћурка. Затим их лено увише и сам Лаза 'мораде их однеги на станицу, јер Пера има у кући посла. Дође и всчерње. Чим зазвони, иопадија нрииали кандило, које је лепо смештено у жито. Попа и Мита оиет оду у цркву, а Мара и поиадија још једаред обиђоше све, да виде, да ли је све у реду. Мрак се све већма снушта. Ево већ и Лазе и попе и Мите. Поседали у соби па се разговарају а женскадија у кујни ирииравља вечеру. Биће „прибрана пасуља“,

Бг. 12. ЖЕНСКИ СВЕТ.

185