Ženski svet

Кад се свршио приказ, остидогие оне ј са многим новим и старим познаницима и познаницама, да се мало нровеселе... Друштво је било весело и расположено те ]е баш дуго остало на окупу. На пољу је била зима, а њих двије бијаху доста лако обучене али се иа то нијссу ни обзирале, иего се у друштву кренуше кући. . . Пред кућом се лијеио опростише и поздравише са свима, па онда уђоше и затворише се у своју малу и скромну собицу ! Али тек што су легле, наједаред млада ј Босиљка иоче нагло кашљати. . . Из почетка то не изгледаше ништа | чудновато, али кад кашаљ не иопусти, обје ј се застрашише. Док Босиљка поче мало по мало блиједити, те наиђоше на њу грчеви. Сад тек Смиљка притрча постељи, сгаде више сестре и ноче је њежно звати: Босиљка! Босице! Али Босиљка само јауче и превија се Сирота Смиљка не зна шта ће. Никога нема, који би јој се нагаао у невољи и потрчао по доктора, а њојзи тешко оставити сестру саму. . . Грчеви никако да попусте. . Најпосље шта ће сиро га, негосеогрну 4 лаком марамом па потрча па поље. . . И ту је срећа иослужи. На улици срете једног нозианика, иа стаде пред њега : Ако Бога знате, госиодине, потрчите по доктора! По доктора? Зло је, велико је зло Босиљка се ненадно разболила. Овај као бјесомучан оде а она се'врати кући. Прође богме подуго, док дође доктор Хладно приђе он постељи и прегледа болесницу, иа опда поче вртпти главом. Сирота Смиљка укочила се па га гледа. Како је, господине? Опасно, врло опасно! Оиасно? Да, госпођице, она се прехладила, те ако не буде имала добре неге, тешко да ће преболети!

Смиљка врисну. Зар баш тако? И доктор преписа лек, нареди све шта треба чинити, иа се онда учтиво поклони и изиђе. Јадна Смиљка читаву ноћ није ока склоиила. Као анђео хранитељ лебдела.је више постеље своје болесне сестре. Све је чинила онако, као што је доктор наредио. И зора је заилавила, а она је била будна. . . Сунце бијаше тек изашло и његови зраци падоше иа постељу младе болеснице. Она отвори очи : Воде! Немој, душо, немој воде. Жедна сам Али је доктор забранио те не емијеш иити. Босиљка склони очи и опег се занесе. У го уђе управитељ нозоришни. Не рече ни добро јутро него онако с врага ноче: Шта, госпођица, болесиа? Ево болеспа. Шт ета, вечерас дајемо Царичина сужника а м „Преки лек‘‘ на пе знам ко ће ми играти Даринку. Па има их . . Та наћи ће се, али сам дошао да вама јавим, да дођете на пробу. На пробу? Та да. . . Смшвка стаде. Али Боспљка је болесна, она треба неге. И он више не ироговори ни ријечи, него се окрете па изиђе. а Смиљка остаде, не зпајући шта да ради. Не смије да не оде, а тешко јој Босиљку оставиги. . . То је за њу био грозап тренутак. Алп нпје било друге, морала је ићи. Обуче се дакле па се оида сагне над постељу, пољуби болеспмцу у чело па оде Кад је дошла с пробе, затекла је се< стру будпу. г Бе си била? занита је ова. На пробп. На проби? Морала сам. Босиљка уздахну. . .

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 1