Ženski svet

и суд о том раду. Нужно је то с једне стране за то, да свет види шта поједини скупови раде, а с друге стране за то, што изнашање успешног рада на јавност увек повлачи за собом признање, које је свакак > доста јака морална нотпора. Па из тога разлога доиустите ми поштовани г. уредниче, да при завршетку ове године изне сем у најглавнијим потезима летимичан преглед 0 Р а ДУ велико-бечкеречке добротворне женске задруге. При одењивању рада појединих друштава, морамо у првом реду гледати на то, да ли исто друштво ради у оном правцу, којег је себи за циљ истакло, да ли се креће у оном оквиру, којег је само себи заокружило за свој делокруг. И ако на та два иитања добијемо повољан одговор, онда можемо рећи мирне душе, да је рад истога друштва успешан. Главна циљ наших женских задруга јесте доброчинство, а оно звучно име у називу: „Српкиња“, говори нам са свим јасно, коме је позвато друштво да буде добротвор. Како ћд се п. читатељке ниже уверити, наша је задруга радила у два горња правца, и поред тога славила је себи за задатак таку културну мисију, којој ми данас из вишс разлога са свим оправдано принисујемо тако огромну значајност. Чинила је доброчинства, радила је у српском духу, прегла је и ове године као и до сада, да и она припомогне што бржем остварењу оних дивних идеала, које ми тако брижно негујемо у грудима нашим. Према скромном броју чланица, наша је задруга и ове године као и до сада усиешно, једнаким кроком корачала у напред, дурашно и издржљиво, одушевљено и неуморно је гредила оној лепој цели, ко|у је себи при иостанку свом истакла. Поштованим чигатељкама је добро познато, да је овдашња задруга засновала дечје забавиште. Честите Српкиње подигоше сигурно склониште нејаким Српчићима, сазидаше му топло огњиште, са којег искаче блистава искрица срп ске мисли, осећаја, живота, која ће се настанити у маленом и чистом срцу невиног Српчета, потстаћиће у њему још сада у нејаком му добу светао пламен, који се не ће никада угасити, већ ће у правом размеру растити и јачати са развитком тела детиња. И одржање и унапређење истог забавишта јесте и остаће за дуго још главна задаћа поштованој зпдрузи. Простор листа не доиушта ми, да бих се овом приликом могла опширније позабавити са гштањем, од какве је важности забавиште за васпитање подмлатка, од каквог је значаја по читав народ. То поштоване читатељке као свесне Српкиње знају и онако врло добро, и ја сам уверена, да ће се свако са мном сложити, када рекнем, да је славна женска задруга подизањем забавишта ставила сама себи у круну својег рада најскупоценији и најсвстлији драги камен. Тај ће привлачити пажљиве погледе доцнијег нара-

штаја, који ће увек бити благодаран оснивачима. Задруга је ове године ироширила забавиште. Купила је одмах д<> забавишта лепу кућу уз отплату за 4500 Фор., која носи 272 Фор. годишњег доходка те је тим купом омогућила, да се забавиште наше са свим удеси по стручном пропису. Не могу пропустити а да овде са признањем и захвалношћу не споменем и нашу честиту општину, која је поред свих својих неудаћа и ове године одобрила у својој седници, сада једаред за свагда годишњу припомоћ у износу од 300 ®op. Евала дичној општини, која је већ толико пута показала, да је јунак не само на речи него и на делу. Одржавање и унапре ђење мезимчета, дечјег забавишта, скопчано је с толиким материјалним тешкоћама, да женска задруга није могла ове године, да онако обилно потпомаже сиротињу малу и велику, као и до сада. Па ипак поред силних издатака није наша задруга заборавила, да у колико јој средства допуштају, притекну у иомоћ онима, који су навикнути већ од толико година на припомоћ женске задруге. Зима је у свом јеку, светли иразници нам се ириближују, ал племенита.срца честитих задругаркиња, хтела су да утру сузу жалосницу оним створовима, који се не радују тако светлим празницима, којима је неудаћа и невоља ту сузу натерала на око, те сузним оком посматрају свет, те им се услед т<>га ствара у грудима незадовољство, злоба, завист, разне миели о људској неједнакости. Брижна српска рука утрла је неколицини сиротиње ту сузу из ока, и сад се у очима те сиротиње блиста суза радосннца, суза топле благодарности, јер ето сада неће морати ником завидети, сада ће у очи и на сам дан Христова рождества и у њиховој сиротињској избици горети бадњак у пећи, неће сада ни са њихова стола Фалити божићна вошта ница, биће тамо и колач божићни, дотрајаће нешто мало и за чесницу, и за орахе, па макар и толико, колико је нужно, да се соба прекрсти. Нема лепше врлине на човеку од добричинства, у доброчинству избН^а по најснажније на видик основа хришћанске науке: ~Љуби ближњег својег, као самог себе!“ Ко ближњем својем чини добро, тај је прави хришћанин. А колико је мало таких честитих Митара, у овом Фарисејском добу! Та морало је сваком заиграти срце у грудих, који је на последњој седници женске задруге видео на окупу ону чету малу, али одабрану, ону свежу киту цвећа, побрану из мирисавог српског перивоја бечкеречких Српкиња, коју је срнска мисао, узвишено родољубље, љубав према ближњим сврјима, а у нрвом реду према роду своме еиојила уједно, како се мате ринским и сестринским саучешћем заузела, да на иредлог своје честите предсеткиње подели ону своту, коју јој прорачун допушта, на прииомоћ сиротиње. Заистн човечно дело, којем мора свако одати достојно признање. Честите

Бр - 1- ЖЕНСКИ СВЕТ

9