Ženski svet

тице“ оно код позоришта! Њему иишта није добро, ништа у реду> ч евуд налази махна, па за то нећ.е ни да потпомогне то. Он епомиње нека сретнија времена од данаш њих, ал неће признати, да је мало и он и његова дружина томе крива. Рецу му, да је гадно, да га води и материјалној и моралној нропасти то његово „ герање кера“, он ће ти доскочити са речима: на нашто живим? Нећу сто година живети! Уиусти се с њиме у разговор о јавним стварима, он ни појма нема ни о чем. Он зна колико у бечки иива има чаша, колико у акову вина, иа да то ђутуре купи, јеФтиније ће изаћи „терање кера“ ! То терање кера омилило му се још из ране младоети. Он је гледао друге као дечко, како нију, чуо је похвалу, како овај или онај може много да иоиије, па подражава онага! Узмите еамо оног седмошколца гимназисту, и гај с ноносом ирича, како су пили! Сврши ли матуру, он одлази са доктором „чутурологије‘‘ на ви ше науке, ал за то многе и видимо да оматоре евршавајући више науке. Ево како ми је причао један мој друг: „Дођем ти ја из Беча Читаву годину дана несам био код куће. Моји се мени врло обрадовали, па ће једнога вечера би ти код нас вечера. Ја сам дошао доле да се спремим; хтео сам полагати црви ригорозум, који сам требао нролетос ноло* жити. Тога вечера терали смо кера. Мој баба тако се опио од радости, (сигурно због тога што му син није још ноложио што треба) ја га никад тако пијана видео несам. Ал треба да знаги, да се само због мога доласка то збило!“ Не знам шга да речен на то, но могу Да се нустим у будућнсст. Мој пријатељ, ако га Бог обдари са сином, наградиће

свога сина гако исто, ал само ако узмогле!! Но досга на овом месту. Запитајмо се само: куд нас води то ? Можемо ли се надати, да ће таки знати стати на браник свега онога, што треба да сачувамо, ако мислимо да останемо и нанредујемо као народ, у добу, где видимо, како многи утекоше далеко од нас. Не! Одали смо се на уживање ида то сачувамо, у стању смо све жртвовати, све напустити. Данас улази у моду: ,/гр бухом за крухом!“ Ти наши јунаци постаће и очеви, а син његов чиниће исто то. Отац ће му нребацити то, али ће до бити ужасан укор : и ти си таки био! Отац се научио уживању, и он то гледа да одржи, па за то га и не видимо у реду оних, који устају и раде за оншту ствар. Зиа он, да се таким радом излаже разним непогодама, па није „луд а . То начело да остави и своме сину; ирекоре ли га ко, што је такав, он ће слећи раменима и рећи: е околности! Олако схваћање свега, што тражи што више наше пажње и помоћи, то је данае код пас. Идеалисати умемо. Бомбастичпи речи чућеш сијасет а на делу? Тамо нас тешко видиш! Надамо се: данима леп ше будућности, очекујемо свитак ленших дана. А хоће ли нам они сами доћи ?. . . Ко би нам то знао рећи ? На нашем телу имамо рана, иа ако их не будемо лечили отроваће нам цело тело. * Обећао сам у иоследњем броју да ћу свршити сада, но то не могох, па због тога молим ноштоване читаоце, да ме извину. Сама ствар )е то захтевала, да би могли добити приближно неку целину.

Ј. З. М.

БЕЛЕШКЕ.

ИЗ ШКОЛЕ.

На женевском свеучилишту уче се сад 128 женскиња; од тих су: 67 Гускиња, 28 Пољкиња и 12 Јерменкиња а осталих 21 су друге народности. Нова кадетска шкода, У Каменици, блиау

Новог Сада, отвара се 1. септембра о. г. у тако званом „штиФту“ нова кадетска школа. Нодгоричка земљеделска школа. Свршетком новембра месеца ирошле 1894. године, довршио се јавним испитом други разред прве црногорске земљедедскс школе у Подгорици. У школи је

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 4