Ženski svet

ЗОРИ.

СИНИ, СУНЦЕ!

И даље би неват’ хтео Ал’ у грудих нетто стаде, Вадрхта му слаба рука, Гудало му доле паде.

Нови Сад. 1895.

јутром мајским у ирироду зађем Дивећ’ се чарима зорс сјајне Име ме њезино подсећа тада На име моје драгане бајне. Нови Сад.

Ł§? ■ Мsшни, сунце 7 из облака ; нес!’ане црног мрака, Нек засија луча светла Небеснога од подретла ! Сини, сунце, са висине, Па разагнај ноћне тмине, Нек загреје данче бео ; Загреб 26. марта 1895.

За час онет свирац сввра, Таласа се коло мило, Моме иоју, иоскакују Све је онет лако, чило !

А кад спазе моме миле Како старац сузе брише, „Хвала, деда !“ рекоше му Па га сама оставише.

Од љубави тешке уздишућ’ онда Шапућем тихо: ој. Зоро бела! . Не знајућ право у заносу слатком, Која ме Зора већма занела.

Адујев.

Не би л’ снеже окоинео, Пропевао божји свете, Да с’ разбуди росни цвете Залепрша птица мала, Заромони ромон вала, Мила селе да заиоје: „Хај, срећно је Сриство моје!“

Гавра В. Гојковић.

ЗАБАВА.

МА РА.

Прича из живота једног паћеника.

Био сам несрећан !. .. . А јесам ли ја био томе крив? . . . Јесам . . . Кад човек не уиотреби згодан тренутак, који му се у животу пружи, да се дохвати своје среће, испадне му цео ток живота из нравог колосека . . . То обично бива тако . . . Но, хвала буди Госноду, нисам ни ја први. Има много више њих, што су горе нрошли од мене!. . . Љубио сам је! . . . Тако је! . . Али ко је крив, што сам је љубио? . . . Је ли ја, с тога, што имам срце, које љуби идејално; или можда она, за то, што је била лепа? . . . Не, ни једно од нас двоје! . . . . . . И била је лена! . . .

Крупне смеђе очи, испод тако исто смеђих густих обрва, иравилно развијен осредњи носић, под којим се миле нанрћене румене уснице скриваху, са вечитим осмехом, који показиваше два реда белих бисер-зубића све то састављаше божански лик, који би и мртвом из груди био у стању отети усклик дивљења и чуђења. Мара! . . . дивно име . , . Било је то давно, пре неколико десетина година. Бејах срећан. Не знађах за бригу, тугу и болове, него живљах срећно још оним невиним детињским животом . . . Ах, срећно моје детињство !. . . .

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 5.