Ženski svet

погледе сад на ово сад на оно, оцењујемо но нашем умењу час овога час онога рад и поступак на дому; истражујемо добро, коремо зло. И можда да један велико-варошанин етупи у наше коло, можда би му било „Фат“, а ми би само рекли: „е господине, ми тако па тако! Па нам иде полагацко!“ Скоро сам вам био у сувачи. Скромна и малена светиљка сиромашна сувајџије чкиљила је. Није нам давалавелике светлости, ал ипак смо тога вечера добили доста светлости, са друге стране. Тога вечера нашег сеоског парламента беше наш познати и опште уважени деда Лаза. Повео се разговор: зашто наш народ пропада. Ја сам хтео да се уиустим у решавање тога питања али ме је мој деда Лаза прекинуо са: Господине! Пустите ме, да вам ја нешто приповедам, н’онда ви каж’те шта хоћете! Да чујемо, да чујемо! рекоше сви, и ја сам ућутао, јер нико живи неће иокварити деда Лази, а умео је говорити, та све „му мед иде из уста 1“ После буне ' — поче деда Лаза вратимо се ми натраг. Све је било пусто. Ништа на свету затекли нисмо . . . Та ти Максиме мораш знати? А? 0 мај, та знам ко јуче да је било! Ни леба имали нисмо! рече Мила Максим ! Да, ни леба! настави деда Лаза. - Удри па ради. Радило се то све онако... Та шта вам знам рећи како ? Мало но мало иа добро! Кућа нам се уједаред нануни. Свачег у кући, сви одевеии, онако како треба, новаца колко треба . . . та да, није

баш изобиља, ал тек је било да си мого бити раван са светом. Ал није било онда ни тог чуда, ни тих великих трошкова. И није рече Мила Максим! Ионда деда Лаза: Имо ја три сестре. Све аљине њине нису толико вредиле, колико вреди једна данас наше девојке. А шта мислите, тужан. данас ? . . . Имам једну унуку па неће у коло, каже, није равна са светом, нема дуката. Ајд у варош. Узмемо од Чивута 200 Фор. на кукурузе па купимо дукате. Е оад има дукате, сад још свилу. Ајд и свилу, само да је мир. Кокуруз нам је урачунао по 4 ф. метер. Кад је дошло време да га изнесемо, а кокуруз покварсн, па Чивут неће да га прими, него да му се новац врати. Ал како? Не ii о цени коју је он нама рачунао, него по цени кад смо требали изнети а та је 4 ф. 65 н. Ајд сад у пшаркасу, узајми 250 Фор. да вратиш. И ту грдан интереш и ми натоварисмо дуга због тога, да буде по моди наша унука равна са светом. Кад ио • мислим, све ми се срце цепа, како се данаб газдује! Боме, шта сам ја потрошио што сам оженио моја два сина -- рећи ће Мила Максим. Сав свет каже пропадам за то, што сам продо два ланца, Моро сам. Дед удај Милеву, е ожени двојицу, задужи се, па да ни сам сада продо два, можда би кроз коју годину продо 4. Тешка су данас времена! рекоше сви. Мој деда Лаза је мало рекао ал инак доста, доста. Ово што споменух нека је једна мала допуна огледалу нашем, иа да обухвати све слојеве нашег иарода.

БЕЛЕШКЕ.

ИЗ ШКОЛЕ.

Српскс виже женске школе. За више женско образовање постоје овде у Аустро-Угарској четир сриске школе: УИ. Саду, Сомбору, Панче- ; ву иДубровнику. У Србији има их шест : у Београду, Шаицу, Пожаревцу, Крагујевцу, Нишу и Пироту. У Црној Гори ; једна, на Цетиљу.

Српска виша довојачка школа у Новом Саду ириредила је на Спасовдан о. г. мајеку забаву с игранком у корист својих сиротих ученица, коју је посетило и Њег. Високопреосвештинство г. еиискои бачки Герман Опачић. Деца су отпевала троиар снасовски у два гласа и три пе;'мице, за тим су још свирале на гласовиру

ЖЕНСКИ СВЕТ. Ер. 6