Ženski svet
БЕЛЕШКЕ.
ИЗ ШКОЛЕ.
ИЗ ДРУШТВА.
ЗАРАД ЗДРАВЉА.
Српкиње на вишој педагогији. Ове године 9. (21.) јуна положила је испит и четврта Срп киња на вишој недагогији у Будимпешти и то: гђица Иванка Дурмова из Новог Сада. Пре ње положиле су на истом педагогијуму испит нокојна Даринка Бугарска бивша учитељица на срп. вишој дивој. школи у Панчеву, даље, гђца: Јелка ЛујановиИева учитељица сад на новосадској срн. вишој девој. школи и гђца Сида ЛујановиЛева управитељица Рацковићевог завода у В. Кикинди. Данас се спремају на истом заводу још две Срикиње: гђице: Сида СекулгЛева из Земуна и Лерка иок. Мите ЛешровгЛа нроФесора из Сомбора. На бечком педагогијуму сирема се за учитељицу виших завода гђица Аџђелија А. СандиЛа ћерка ироФесора новосадске гимн. г. Александра Сандића. Вртарске школе за девојке.У носледње време силно се у немачким етручним листовима размахало питање, како да се оснује што више школа за иоуку девојака у вртарству. У Швајцарској те школе већ одавно иостоје, а у Аустрији обдржавано је гшследњих десетина година 12 такових течаја, на којима је било 250 слушатељица. Први такав течај био је у Корнајбургу, а обдржавао га је путујући учитељ Јулије Јабланци. Слушатељицама издаване су сведочбе о усиеху, што су га получиле на тим течајевима. Ђимназија за женске у Прагу. У Прагу је основана 1890. година ђимназија за женске, под именом „Средња женска школа“. Прве ученице те ђимназије полагаће ове године први исгшт зрелости. Оснивачица ђимназије, у којој је наставни језик чешки, јесте славна чешка иесница Езишка Краснохорска. По што се учеиице те ђимназије спремају за свеучилиште нарочито за медицински и философски Факултет, то постоји за њих исти наставни план као и за ђимназисте. Нанредак ученица је врло добар, и ако се веома строго оцењује, јер су ученице неуморне. Ову ђимназију издржава делимице друштво „Минерва“ а делимице варош Праг.
Добротворна задруга Српкиња Новосаткиња иримаће од идуће школ. 1895-6. год. место до садањих 300 ф. по 600 ф. годишње иотпоре од своје месне сри. иравосл. цркв. општине за из државање друштвеног српског забавишта; иод условом, да има нреместити своје забавиште ближе средини нашег народа у месту. С тога се умољава пошт, грађанство из места, које има својих домова тамо, да понуди, до последњег јула о. г. по нов. кал., евоје домове згодне за ову цел овој задрузи под кирију или на откуп. Ова је задруга на иозив из последње своје седнице прикуиила још 177 Фор. прилога за поилавл>ене Шајкаше Србе, које је послала српској задрузи за међусобно помагање и штедњу у Ковиљ, да ио свом најбољем увиђењу подели међу нострадале Србе из Жабља, Вилова и Мошорина. Ове прилоге нриложили су: Гђа СоФија Дунђерска веленоседница и мес ни кредитни централни завод: uo 50 ф., Фирма Бајић и Остојић нз Беча 30 ф., Добротворна задруга Српкиња Новосаткиња 20 ф , Марко и Евица Шилић 8 ф., Јулка Радовановићка и Ђока Радовић из Нов, Сада и гђа СоФија Ђукићка из Прага ио 5 ф., СоФија ЈеФтићка 2 ф., Ирма Адамовићка и Александар Вулко но 1 ф. Свега 177 Фор. а. вр.
Црни лук као лек употребљава се у народу нашем на више начина и за више болести. Тако се зна, да се црни лук исече на режњеве ; испече на огњишту, па се онда њим обложи чир те ире сазре. У новије доба употребљују га и против жуљева и брадавица, за ту цељ метну главицу у сирће (оцат) да постоји 3—4 сата, изваде га, исеку на кришке и привежу на жуљ или брадавицу, обично преко ноћи. За2 —3 дана таког поступаа омекша жуљ и брадавица у тој мери, да га мож лако прстима очистити. Неки унотребљују црни лук са добрим успехом и за ојачање темењаче кад коса оиада. Исецкају лукац на кришке па тару њим темењачу неколико пута и коса ирестане опадати, а често иорасте нова, где је била опала.
106
ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 7.