Ženski svet

(Crocus sativus), који је првобитно растао у јужној Евроии и предњој Азији. Данас се јако негује у Шпанији и Француској , и код нас се троши већином Француска врста. За једну килу саФрана треба 150.000 цветића; отуд му и јесте цена тако велика. За то се не смемо чудити, да трговци радо подлећу и мешају друге црвенкасто-жуте цветиће од шаФрањике и невена, или сасушене кончиће меса, или га овлаже глицерином и сирупом од шећера да буде тежи, Ово подметање се да већ луиом лако распознати. Мирис, вероватно, долази од каквог етеричног уља? примети Душица. Да, рећи ће Љубица, мирис, а делом и укус саФранов, зависи од етеричног уља, а има га I°/ 0 и постаје, по свој прилици, из кроцина, од кога зависи боја; осим тога има у њему шећера и масти и једна киселина. Но, овај ми последњи залогај баш пријаде, ни најљући рен не иде тако кроз нос, као ова слачица. Аха, баш ваља! ово за цело неје ФалсиФикована, говораше Бранко, трљајући нос. Сродно дејство, као слачица, мора да има и рен и ротква? примети Дуншца. Тако је, ирихвати ЈБубица. Главно дејство зависи од једног етеричног уља које се развија код слачице из семења, жватањем или мешањем водом, а код роткве и рена из корена истих, кад се згњечи изриба или на мале плочице исече. Семење од слачице (Brassica nigra или Sinapis nigra et alba), крја расте у многим деловима Европе, а и негује се у велико, садржи синигрин, који се иод утицајем једног беланчевинастог Фермента, мироцина, распадне у води, где се развија горе споменуто етерично уље, једно масно уље и т. д. Тако исто и у коренима рена и роткве. Слачица се јако употреб.љује за појачање апетита и сваривања. Али слачичино брашно и семење врло пали, да се ни издржати не може, иримети Милена. Јесте, прихвати Љубица, за то се за појачање апетита и сваривања и даје иста уз јела, у кухињским препаратима, у виду ове слачице где је незнатан део од семења.

Често и њу ФалсиФИкују дометањем брашна, семења од роткве, кајенскога бибера и т. д., што се микроскопом лако може доказати. За што се, збиља, по која бочица поквари па заудара и има укус као покварена, нрелава маст? занита ће Анђелија. Па баш за то, што се опај масни зејтин, што га има у слачици, поквари; за то је најбоље да се исги, при прављењу слачице из семења извуче, као што већином и бива, одговори Љубица. Знам, да ће Бам се допасти сарма, али ми извините, за „ауфлаг“, несам ништа добила, па сам морала метнути Фришке кобасице, а лепе су, извињавала се Анђелија, нудећи Милену. Баш ми је по вољи одврати Милена, нарочито кобасице су деликатне. А знате, за што, јер у њима има вазда од оних зачина, који апетит буде, прихвати Бранко, ту ти је бибер, мајоран, цименат. Поред бибера, да богме, има ту и мајорана, прихвати Љубица, и најквирца или пимента. Овај последњи уважа се у Европу од 1605 год То су илодови једног дрвета (Pimenta afficinalis) у западној Индији, а које данас негују у Мексику, Источној Индији и у Бразилији. Зрнца та су као грашак велика, кугласта, црвенкасто-смеђа или сиво-смеђа и имају на повришни мале брадавице. Мирис је јак, а укус иали. Јак мирис је од знатне количине етеричнога уља, а има осим тога и масног уља, штирке и т. д. Пименат се унотребљује, чини ми се, и за прављење ликера ? Примети Бранко. Да богме, дода Љубица, исто тако и у разним јелима и колачима, као изврстан зачин. Ако се не варам, у најквирцу ће се кад и кад наћи и других нримеса? примети Милена. За цело прихвати Љубица, као год и у биберу, али се микроскоиом лако може разазнати. Шта оно споменусте још да има у кобаеици ? Чини ми се мајоран, он ће бити ваљда од познате баштене биљке? запита ће Душица. Да, лишће од те бил.ке (Мајогапа ћогteusis) с.уши се и онда се употребљује као

Вр. 8. ЖЕНСКИ СБЕТ

115