Ženski svet

Душица ће бити код њих, као и у родитељској кући. Баш Вам хвала, што сте толико љубазни, захваљиваше се Анђелија и Бога ми, тешко мп је и претешко; па, уз то, никога нема да ме охрабри. Само ЈБубица и Би и мој Бранко, што се не противите. Сви ми веле, да је грехота, што чиним ; веле да је удам. Бог ми је сведок ја највише среће жедим своме детету. Ах, боже, удати је ! То су им разлози! дивљаше се Иконија. Па за кога ? Свакојако ваљ’да за каквог лекара, адвоката или проФесора. Па да ли би била прилика то за љу ? Какав размак у годинама! Да богме, све једно је то тим саветницима, само нек је доста новаца ! Али шта ћемо, она је дете још ; она и ие мисли о томе ; па да јој силом натутнете некога, кога би требала да погатује и да љуби; да, да . . . да га љуби више него Вас, матер своју, више него себе ! А да ли се може љубити онај, који је одвратан ког се бојимо, кога су нам силом натутнули! Не може ; место љубави у младом срцу тиња одвратност, мрзост ! Посљедица је грозна . . . ето Вам је по нашем друштву, мало не, свуда Или зар није грозно и стидно, шта се све тера са развођењем бракова ! Право велите, упадне у реч Анђелија, већином гледе данас да девојци метну венац на главу, а слабо размишљају о срећи њеној. Оставите се, молим Вас, таких пријателмг и саветника, настави Иконија. Нико од њих не мисли, шта говори и сутра да устребате помоћи њихове, нодсмевали би Вам се исто тако, као што Вам се и сада смеју, кад хоћете да учинпте пајвеће добро детету своме. Знам ја, шта је патила моја мати због мене, али данас су ностидни сви они, који су умствовали и који су иас одвраћали од предузећа мога и сада се неки радују, што се несу испунила њихова зла иророчанства: говораху нам наиме често, да никад ништа не ћу моћи свршити, па да ћу остати уседелицом ! А како сам им изишла иред очи и сами знате. Тако ће и Душица, Ваша радост и уживан иетом љубављу од евоје деце и унучади, као и од евоје духовне деце учених женских.

вање Ваше, моћи задовољити и свој ум и срце своје и биће сретна у срећи својој заједно са свима нама. Ко ће, ко Бог ! уздахну Анђелија и осмехну се, а у собу уђоше Бранко и Новица, иза њих пак Душица са братом ЈБубинком клицаше : Ала волем, што сте нам дошли, да се видимо пре, иего што отидем са оцем. Па што ми мало пре саветовасте, оставићу да се решим тамо. Истина, З l /*, 4 године ће трајати дуже ; али помиелите. мати, онда ћу и ја бити први доктор, па ћу тако лечити болне, као и госпођа Иконија. Како је то лепо ! А шта би са историјом и ђеограФијом ? запита Бранко. Па видићемо, слатки оче, рече умиљато Душица, најпре ћете ми дозволити, да полажем матуру. Ајде, де рекпе јој слаткодушно Бранко. Него Новица би хтео мало у читаоницу, па ако је по вољи, госпођо докторе, могли бисте с нама. После ћемо иа пиво, па ћемо онда око осам сати доћи, а дотле ће ваљда и остале званице стићи. Добро, рече Анђелија, ми ћемо остати код куће, а ви изволите, те се иза тога опростише и растадоше. Анђелија је надгледала и ножуркивала млађе, да све буде за вечеру удешено на време. Душицајој је вредно удешавала сто за двадесет и четири особе. Намештање и ређање посуђа, чаша, убруса итд. ио столу, све подесно, неје баш олак посао, већ је то задавало доста труда; па за то ипак било је све у седам часова у свом реду. Бранко је са Новицом и ЕГконијом био у читаоници и ту су се састали са одличним проФесором Ивком Милићем, који је Новицу још у ђимнасији, као свога ђака, јако волео, па се веома зарадовао, кад га је видео и стао се извињавати пред Иконијом, што јој је у евоје време ђимнасија чинила препоие и стајала на путу, те јој неје било дозвољено, да сме полагати, ма и приватно, строге ђимнасијске испите. „Сви смо Бам, госпођо, неправду учинили“, додао је, „јер смо грешили, кад Бам несмо дозволили, да иолажете. А шта ћете, онда је таки ветар дувао, а можда Би и волите, што јс то тако било. Та ви сте постигли

162

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр, 11