Ženski svet

човек веома млад, или да је сувише млакоња, па да л>уби некако жмурећки. И, или треба имати срце сасвим сухо а уобразиљу одвећ сиромашну, па да се на брак гледа као па куповину каквог имања или као на радњу на берзи. Ја ћу ићи за свим моралистама проучавајући једну за другом ове две Форме људске лудости; али ми се чинило вредно да кажем најпре да свет није толико луд колико се чини, и да већина људи и жена дају места мудрости и рачуну у удешавању своје судбине.“ И онда нам писац изнаша од каквог је утицаја лектира и позориште на развитак правилног појимања брака ; како се женске срде у позоришту ако у питању брака и разум говори, како су и мушки задовољни, те „пљескају да им дланови прсну“ кад мудрост буде побеђена. Али то траје само док су у позоришту, или како писац вели „докле они обуку своје горње капуте или разапну своје кишобране“, а ако тако што у животу сретну, онда не тапшу ако мудрост буде побеђена. Како је живот човечији од колевке па до гроба проткан са вером и црквом ви-

(Свршиће се.)

димо из тог, што не само док je дете у школи, и докле га уче закону божјем, учествује у обредима и обичајима црквеним, него и после у породици; утецајем и верским осећајем матера се уилив цркве и даље осећа. Па кад је вера, особито код женских у мисли, осећање и сав живот тако уткана, писац говорећи о браку црквеном, и браку пред општинским судом вели : „Ми л>уди не разумемо, шта је за једну жену њезина црква. Ући у цркву у белом оделу. о руци својега војна, кроза звуке музике, кроз облаке када, посред пријатеља веселих и насмејаних, то је жеља од њезиног детињства, и то ће бити слатко сећање кроза сав живот њезин. Она неће заборавити ништа, ни венаца, ни свећа, ни тихе песме са певница, ни изнемогла гласа старога попе, ни прстена наденута на њезин задрктали прст, ни благослова, ни честитања по венчању ништа то она никад неће заборавити. Пајвећа срећа за девојку, откад остави лутке, јесте да, ради и приправља спрему својих старијих сестара, докле дође ред и на њу, То све не може се избрисати из живота њезиногаА

БЕЛЕШКЕ.

ИЗ ШКОЛЕ.

ИЗ ДРУШТВА.

У Каласу код Будима, нодигао је о свом трошку сри. православну народну школу и снабдео ју са свима потребама тамошњи врли Србин и градоначелник г. Евге н и ј е Думч а. Живео ! У Липову у Барањској жупанији, близу Мохача, подигнута је такође настојавањем родољуба нашег г. Јоси.Ф-а Јагића лдвоката мохачког, нова срп. осн. нар- школа, коју је исти родољуб снабдо са свим потребним оиремама и училима. Нека му је слава!

Добротворна Задруга Српкиња Новосаткиња изложила је, ио дозволи кр. уг. минисТарства унутр. послова, у своме друштвеном забавишту пуних пет дана т. ј. од 1. (13.) до 5. (17.) октобра о. г. рукотворине наших Српкиња са Пољ.а

Косова, што је набавила и за ту цел уступила гђа Милица Ив. Иванића секретара кр. српског посланства у Будимцешти. Било је изложено 97 предмета, међу овима највише тканина и златних везова. Везови су тако вешти и лени, да им не знаш лица ни наличја а мустре су дивне, већином орнаменти из животинског u цветног облика. Тканине су све шарене, а има их и с црвеним, плавим и златним пругама. Био је изложен и богат један костим девојачки, како се носе Српкиње у ПриштиниБило је ту на упед изложено и до 30 комада разног камења са Косова и збирка ФОТограФских слика из тих крајева наших. Посетилаца је било дневно између 2 и 300, и виђало се међу њима, и доста несрпеког женскиња. Ми се морамо захвалити гђи Милици и њеном

168

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 11