Ženski svet

Ето, оче, прекиде га Душица, ја ћу и у медицини слушати ђеограФију, ма и медицинску, дакле наш нрвобитни план не ће бити са свим променут. Заиста, настави даље др. Ива, клима толођија је делимично права медицинска ђеограФија. Она нас унознаје са здравственим нриликама појединих места, иредела н делова света, групишући места и пределе са сувоземном и морском климом, са климом висова и низина, са климом хладног и поларнога пола и са тропском климом. Да видиш, Милане, сви се доктори разглаголствевали својом мсдицином, рећи ће Паја; до душе, мало је и занимљиво, те ћемо ми, јурећи за њима у те разне климе, остати жедни, него дедер, да сс ми куцнеио. . . . Ајде, де, куцаше се Милан; него волео бих да доживим, те да се створим на северном полу. па да видим, како је у тој клими. Ту би овака руменика пријала, па мученица тек! . . Маните се тога живота, рећи ће Славко; живети у ноларној клими, где никада лета нема, на још кад настуии дуга поларна ноћ, која траје читаве месеце, не би вам се свидело! Баш дуге ноћи су славне, шалио се Пера, тамо не бисмо морали певати ону нашу: ~0ј зоро, зоро, не свани скоро!“... Па човек може ипак јаку хладноћу поднети, нрихвати ЈВубица, која је до сад већином ћутала. На ттолу хладноће, ма где на поларној граници, одржава се човек у невероватно великој хладноћи, наравно кад му је добар стан и одело. У источној и заиадној Оибирији долази најнижа температура и средиште је, канда, у Верхојанску, где у јануару пада температура, у средњу руку, до 49° испод нуле ; шта више, једном је била тамо пала на 63° испод ништице! Ту је и пол хладноће, што да богме, неје исто, што и пол наше земље. Имате цраво, госпођице докторе, да човек може поднети, поред нужних удоб ности, те љуте хладноће у поларној граници; али у самој поларној клими, говорио је Славко, где, као што рекох, нема лета, које буди успавану природу, где иема ве-

дрине небеске, где месецима дуге ноћи скривају сунчане зраке, тешко је живети. Хладноћа, да богме, смета животу само толико, колико и у хладном Сибиру : сунчани зраци одржавају здравље; али, кад наступе дуге ноладне коћи, онда се и то здравље љуто поремети. Баш, кад је тако, Пајо, оида је боље овде овако, рећи ће Милан куцајући се опет. Па, него, а шта ћемо ми тамо у тој хладноћи? Или, шта велиш, како би тек било, да се нађеш у тропској клими, па да ти је ово винце вруће, ух! мрштио се Паја. Баш, тамо би било још горе, рећи ће Новица; тамо буде вода у бунарима топлија, него што код нас у опште врућина досегне. Тако н. нр. у Масауји буде вода у буиарима од 5 метара дубљине топла до 34 —35° целз. или у Панџабу у Индији достигне врућина у хладовини 50 степени! Ту би се, бога ми, морало много нити, дода Паја. И пије, богме, упадне у реч др. Јово, поггију људи за дан до десет литара! Па све је добро, док ваздух остане сув; али, што исти буде влажнијн, тим се теже из тела топлота даје. У таким приликама лако може увек наступити сунчана капља, која је, у осталом, врло ретка појава у тропским пределима. Оно, кад се привремено живи у тропима, неје баш тако опасно, као што се мисли, разлагао је др. Ива, одело, храна и купатила отклањају оне опасиости. За аријске народе, као што је већ неко вечерас овде наговестио, лежи опаеност у клицама разних заразних болештина и у другим болестима оних крајева. Бат, кад је о томе реч, прихвати ЈБубица, можемо споменути, да су женске издржљивије у тропским пределима од мушких; истина и оне брзо вену и подлегну малокрвности; али су ипак релативно издржљивије. То бар јасно показују статистике из низоземске Индије. Маните се ви других клима, боље је нама овако климати у нашим крајевима, рећи ће Пера Паји и Милану, куцнувши се са њима и пробуди смех код свију.

Бр. 12. ЖЕНСКИ СВЕТ

179