Ženski svet

ту. Али и то не подиже стрелце. Од како је оно СоФија њихове вође дала иогубити, испала је била нз њихове милости. Јотп оду неки стрелци Петру и поткажу му све соФијине планове. Петар побегне у манастир св. Тројице (који је са тога нознат, да због добрих својих утврђења никада није био освојен). Нови заповедник Софијиц над стрелцима, истииа, бејаше ииак скунио неких 400 стрелаца у Москви, али за то главни и много већи део беше одан Петру\ Кад је Петар пребегао у тројички манастир, онда се видело, ко јеипакнрави цар. Све се то журило, да се стави на његову страну. Ту беху: његова мати, оружано нлемство, његов батаљон с којим се он нграо, страни ОФИсири, па чак и цела регемента стрелаца. И натријарх се прикључио Петру, те се тако јавно показа, да народ њега ематра за правог цара. Приврженици соФијини почеше се колебати и дођоше у забуну. Сами њени стрелци захтеваху, да се нови им заповед-

ник Шалковић изда цару. На послетку се морало то учинити. Вођа стрељачки буде најпре стављен на велике муке, да призна свој удео у завери против царева живота и за тим погубљен. И Медведјев би ногубљен, а Василије Галицин програн уПустосерск. Софију су и надаље задржали у Дјевичком манастиру идржалије под врло оштрим надзором затворену. Петар беше тада од 17 година, и владаше већ тако рећи сам, јер цар Иван, истина водио се по имену као цар, али беше неснособан за тако велики задатак. Око Петра беху његова мати, Наришкинови, Долгоруки и Борис Галицин. После тога је СоФија у манастиру ироводила живот свој. Да је на челу Руеији тада стојао какав слабији владалац, можда би се и била дочепала још једном царске власти, али крај Петра, потоњег силног и великог цара, то никако није могло бити. Тако се онда за увек свршила владавина цардјевице самодржице.

МОДЕРНО ЦВЕЋЕ.

И ако су пам сва деца Флорина омиљена, ппак палази се међу пвећсм једпо, које осталима претпостављамо. Такав једаи љубимац пе мора бити увек иредставник леноте п мпрпса, јер и на томе пол.у влада често иека необјаснива наклоиост. Тако су и. пр. немачка краљица Лујза и Гете највише волели хортепзију, цар Виљем I. и Рихард Вагнер њ етпостављали су скромпи различак (Kornbliime). Рано преминули пар Фридрих 111 поклањао је своју љубав љубичици, која је била и најомиљеније цвеће Наполеона I. Кад је Наполеон онако остав.љеп умро на св. Јелени, наптлосеје осушене љубичипе у једном медаљону, који је као талисман носио на ирсима. РБегови војници прозвали су га због тога „отац љубичица“ (Рара la violette) и 1815 године одреде љубичицу као значку Вопамартиста. Позиата глумица Маре хтела је, да одузме љубичици тај њен политички карактер, те се појави једпом

на позорници са китом љубичица у руци. Снремиа на сваку борбу, ступи мирно нред публику и држаше духовити говор за нот пупу слободу цвећа. Слушаоци усхићеии њеиим говором даваху им бурним нљескањем знак одобравања. Али нри свем томе, ни тада ни после не постаде опа модерно цвеће. llа ии у самој Аустрији, где је за време Бабенбергера била најомиљеније народпо цвеће, у чију се је ночаст свакога пролећа нриређивао нарочито тако звани „љубичицин празиикЈ не дође до стенена, за којим се је тежило. Најотменије од свега цвећа је ружа, не узимајући у обзир да је црвена и бела ружа у четрнаестоме веку била значка кућа Јорка и Ланкастра. Најмоћнији и највиђенији овога света клањали су јој се. Ружа је љубимац аустријске царице Јелисавете. Царица Фридриха воле јако из Хине допети Гардепију, врло скупоцен цвет у облику левка, жућкасто-беле боје као сло-

Бр. 1. ЖЕНСКИ СВЕТ.

7