Ženski svet

хтевате. Каква срећа, да опет видим свет 7 сунце, Виљема, моју децу! При тим речма лице јој заеја и осећала се веома срећном. У тој неизмерној радости ухвати ме за руку и принесе је устима. На тај начин хтеде ми исказати своју захвалност и то ме дирне сасвим. Драги господпне докторе, поче она да говори, као да је тиме хтела да се извини, не можете да иојмите и да представите ееби, зашто ме губитак највећег дара божјег, очњег вида, доводи у очајање. Дуго, дуго била сам сироче, и ако имућно, оставл>ена и усамљена. Нисам знала шта је то срећа и међусобна породична љубав. Била сам као роб, нисам знала за слободу. Ох, златна слободо! Тек кад сам пошла за вашег пријатеља, почела сам да живим. Он и моја деца једино су ми благо и cpeha, за њих бих дала и евој живот. Помисао, да моје миле нећу моћи више видети Ti гледати; да им нећу моћи и на даље бити одбрана, него шта више, да ћу им пасти на терет, ето, та ме мисао чини несрећном и доводи до очајања. Још није госпа последње речи ни изговорила, а Виљем уђе унутра. Госпа му поће раширеним рукама на суерет.

Виљеме, повиче му она 7 лекар тврди, да још нисам сасвим изгубила вид! Твоја сирота Хедвига неће ослепити. Свемогући творац отклониће ту несрећу од тебе и поклониће нам још много радосних и срећних дана! Плачући полети му у наручје Искрено саучешће у њеној несрећи, као п иријатељство према Виљему, гоиило ме је 7 да употребпм све могуће, како би отклонио црну аветињу и несрећу, која је претила, да ће унесрећити ову породицу. После неколико дана искупише се више славних лекара у хотел. Нисам се преварио, и они рекоше, да је оиерација нужна и могућа, но додаше, као и ја, да је иста с великом опасношћу скончана. Волесница је обећала, да ћс све чинити, што год јој се заиоведи. Помисао и нада, да ће опет прогледати, нспуњавала је највећом радошћу и дала јој снаге, да може све јуначки поднети. Но проФесор С. није хтео одмах да почне операцију, одложио је за неколико дана, док се болесннца душевно и телесно сасвим не опорави Ово сам имао ја да чиним. Што сам више бивао у додиру с госпођом, све сам је већма учио поштовати. Уепео сам, да је сасвим умирим, п тако умирену да је нредам нроФсеору С. (Снришће се )

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ.

Естетика, или наука о лепоти, за школу и народ написао др. Стеван 'Павловић. Обдарила „Матица Српска.“ У Новом Саду, у штамнарији Браће М. Поиовића 1896. Цена 2 крунс илп 1 фор. а. вр. Да је овака књига била од потребе занаш народ, показује и та околност, што је сама „Матица више година расиисивала стечај за овако дело; и ово је прва књига ове врсте у нас Срба, која систематски али ипак иопуларно и разговетно тумачи законе о лепоти и и вештини. Књига је намењена поглавито нашим Српкињама из образованијих кругова и она ће их уиознати са свима законима леиоте у сликовној и гласовној вештини, као нгго је нисац рекао; а како знамо, да писац влада језиком и његовим законима, ко ретко који наш књижевник, то ће Српкиња из ове књиге научити и законе свога језика; те и са те стране заслужује књига сваке преиоруке.

Златна књига за ратаре, или упутство у нољској иривреди, сточарстну, вртарству, ичеларству и свиларству. С немачког ирерађено. У В. Кикинди 1896. Издан.е и штампа српске кјбижарницр и штампарије Јована Радака ; код св. апост. „Ћирила и Методија/‘ Цена 2 кр. или 1 ф. Наш се свет бавн већином ратарском струком; па и онај 7 што је обукао капут и оне ; што носе гаешире, нису се отуђиле од ратарŁких или економских иослова ; јер се 6es тог ретко који може одржати, а још мање напредовати. Ми знамо ; да би многа отмена дама радо засукала рукаве ; особито ио селима, те насађивала квочку, помузла краву, нахранила свиње и т. д. али је невешта и неспретна; није видела ; а није имала, можда ни прилике, да се тим домаћим пословима привпкне; па ова ће јој књига нружити многе поуке и упутства ; како ће у том иостуиити ; или ако хоће ; како ће заиатити нчеле и неговати свилену бубу ; те не треба да жали 1 ф. па да се и тој лепој и корисној страни кућевне привреде поучи и упути.

Бр. 4. ЖЕНСКИ СВЕТ.