Ženski svet

ua je задржите у име отштете. Закон вам у овом случају даје право, да узаптите те штеточине“. На неколико дана иосле овог саветоваља, ето ти Прохаске опет у канцеларију, сав усплахирен. „Дакле јесте ли узаитили живину" запита га доктор. „Јесам“. „Но, па шта се збило“ ? „Ето гата“ ! И Прохаска зглади своју суву риђу косу с чела, на коме се сад видиле модрице и неколико чворуга. „Дакле туча“ ? „Те још каква ! Она је дошла са слугом и слушкињом мени преко по живину, па ме је ту изгрдила, каквог ме није називала, и лоповом, арамијом, свакојако. Силом ми је отела њену живину, а кад сам ја за њом погрчао, зграби она једну од оних прокрханих летава, те мене удари по глави. Ја зграбим другу летву, па би обе летве сигурно искрхали о наше главе, да нас нису суседи развадили“. „Ми ћемо њојзи већ показати Приповедите ми још једанпут, како се то све догодило. Сутра ћемо одмах предати тужбу против ње због увреде части. Ви ћете сами ићи на рочиште среском суду; ја ћу вам већ потанко казати, како ћете се тамо владати. Ја бих ишао с вама, али не могу због других послова, који се не могу даље одлагати“. После овог разговора није завирио Прохаска дуго времена у канцеларију, тако, да је то већ свима у т пало у очи. Прође недеља дана, прођу и две, три, а у канцеларију никако да дође овај честити сељак, већ је свима Фалио. Међутим се збио онај давно жељени и исчекивани догађај : процес због јабуке се докончао, и то судским решењем у корист Матије Прохаске. Кад је овај после дугог времена опет једанпут дошао у канцеларију, адвокат му је победоносно ноказивао пресуду. „Добили смо, пријатељу, добили“ ! Али на велико изненађење адвокатово, засветле очи Прохаскине радосно само на један тренутак, а после му лице добије онет израз као да је у неприлици, сакојим је изразом већ и ступио у канцеларију. ТТТго стојите тако као дрво ? Шта вам је ? Је ли можда распра она код среског суда по вас кобно докончана“? „Није“.

„Е, ua да шта је ? Прочитајте само ову дивну пресуду. Врхцабова је морала све бледити и зеленити, кад је ово читала. Та погледајте само, какву вам грдну своту мора исплатити^. „Сад је већ доцкан“ једва измуца Прохаска. „Доцкан? Зашто би било доцкан“ ? Запита адвокат зачуђено „Јер смо ми већ тако рећи свршили". „Ви и Врхцабова“. „Јуче су нас први пут у цркви изјавили“. „Та је ли то могуће ? Ви Ви узимате Врхцабову али реците ми за бога, та како се то догодило“ ? Е, тако, догодило се. То знате почиње од оног дана, кад смо ишли у срески суд због увреде части. Кад су нас звали унутра у канцеларију, седео је господин судац код стола, леђима је био нама окренут, и писао је. Ваљда га и познајете госиодин докторе“ ? „Јест, видио сам га неколико пута. То је још од етарих судија, који би најбоље радио, да иде у давно заслужени мир“. „Та дабогме, врло је стар исти господин. Сав је већ сед као овца. Али му је лице румено, здрав је то човек. Он је дакле седио нами леђима окренут и писао је. Код другог стола седио је писар са пером у руци, и спремао је тамо нека писмена. Ми смо неко време чекали ћутећки. Онда Врхцабова отвори уста. Та није Боже, да је зинула, већ, не мож’ до речи доћи. Али Фала Богу, ни мени није мајка запредала језик. Истину сам јој казао, што је онда од мене чула, неће ваљда свог века чути. Све сам јој казао, што ми је било на срцу. Ја сам њојзи све њене грехе тамо изнео, и сваку сам јој увреду двоструко врагио. Та није беснила, пла кала, ногама луиала од једа у кратко, таку смо ларму начинили, да су они господари из других соба сви дошли на врата, а писар је уплашено гледао у господина судца. Овај је само дрмао главом, смешио се, и даљеје писао. Кад сам ја моме срцу одлакшао, и кад је Врхцабова од силне вике већ промукла, задене он перо за уво, узме мало бурмута, на се окрене нама : „Но, јесте ли једно другом већ све изговорили што имате“ ? запита нас он. „Ја мислим да ће сад најбоље бити, да једно другом пружите руку, па да лепо идете кући. Најбоље би било, да се ви као суееди лено слажете, и да са таким стварима не досађујете нама. Са том вечитом свађом нећете аснити на вашој части а богме ни вашем имању“.

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 1.