Ženski svet
РАЗНЕ BECTИ.
исток; Berczik Arpad, Лула ; Hoiger Drachmann, Први кукавичлук; P. K. Rosegger, Приеилна миса; Пчеларска библиотека. Свезак I. На осовини роди мвд , написао Јован Живановић. У Срем. Карловцима, срп, манастирска штампарија. Цијева 15 новч. Јован Дамаскин , извод из појема гроФа АК. Толстоја, препевао поп Лука Поповић, парох панчевачки. Прештампано из Српског Сиона, У Ср. Карловци, срп. манастирска штампарија. „Школски одјек“ ; који излази трипут ме. сечно у Новом Саду, доноси у свом трећем броју: Народни скупови од Ив. Мартиновића; 0 васпитању дугпе, од Вл. В ћа; Ученик после полажења школе, од Т. Косгића. Из автономног живота. Учитељски гласник. Белегпке Књижевне новости. Капетан Ђурђе ТриФуновић из Ваљева позива на претплату на своју књигу. „Збирка галицизма или тешкоће у Француском језику.“ Књига износи 18 штампаних табака, а цена joj 3 динара. Претплата се шаље писцу. Књига се може добити и у новој књижари на Теразијама и код Бреслауера у Београду. „Вииоград.“ лист за виноградарство и воћарство, уређује Јован Марић. Излази сваког месеца Цена је на годину 2 Фор. или бдинара. Изашао је „Вртарски весник“ вртарнице Војина Јовановића у Нов. Саду за год. 1897., у коме ће наћи доброг иутевођу сви они, који се баве цвећарством, воћарством и вртарсгвом. Књижара Мите Сгаића у Београду издала је велики каталог српских књига, који ће добро доћи свима онима, који желе да прате књижевност нашу. Г. Всљко Радојевић у Херцег Новоме жели, да систематски среди све српске народ. загонетке, које су од 1877. до данае печатане* У писму своме набраја књиге за које знаде да у њима има штампаних загонетака. Ако когод знаде осим тога какву књигу или лист где има загонетака, то га моли, да му или исту књигу или лист пошаље, или да му наслов исте ]ави— Ове године о Св. Сави навршила се стогодишњица рођења списатељице под скривеним именом Талвијвва (а иравим Therese Albertine Luise Robinson рођ. v. Jakob). Она има великих заслуга по српеке пародне песме, које је у сти хови превела, те су се тако почели упознавати са нашим лепим народним песмама и научењаци страних народа. Талвијева је рођена 26. јан. у 1797. Хали, а умрла је 13. априла 1870. у
Хамбургу. Писала је о нашим књижевним стварима и на енглеском језику. Исто се тако навршила стогодишњица рођења и немачком славују Фрањи Шубврту (Franz Schubert) најславнијем комионисти уметничке ne сме. Савез у Бечу, који носи његово име, достојно је ирославио овај догађај. Име Шубертово биће познато свима свирачицама, а ко. пева, биће му још боље познато ово име. Шубертје умро у Бечу 19 новембра 1828 год. Марнов гријвх, приповјетка из Мостара, написао Свет Лоровић. Издање књижаре Сретена Ј. 'Борђевића. Београд 1896. Цена један динар. Писац је познат већ нашем свету као приповедач из својих ранијих приповедака, и ова му приповетка лепопристај е уз оне досадашње.
Ј. М. Latino Coe/ho (читај : Куељо) зове се један знаменит португијски писац, који је писао о женскињу ово: У хришћанским народима, поглавито онима на југу и западу, већ је давно признато надмоћије женскиња над мушкима. Ако женскиње у политичним, грађанским и другим јавним стварима заостају т за мушкарцима, то имају накнаде у томе, што је за њих про* нађена нека врста култа, који значи највиши степен Фине еветске образованости, и који је неопходно нуждан, ако хоће човек да је у пуном смислу речи учтив. Женскиње се не мешају у јавне иослове и у владавину. Њежност и осетљивост њиховог састава забрањује им, да се мешаЈУ У политичке распре и партије. Сабор је за њих затворен, њима није дозвољено и то на њину срећу да на дан избора иду на гласање ; оне не учествују у већу, нису власт и немају државна звања. Али ако се власт женска и не показује на трибинама, митинзима или државним канцеларијама, то их мушки поштују и Д а ЈУ им својевољно власт неограничену у салонима. Ту су оне краљице, законодавци, судије наших дела; и вештина доброг тона и елегантног саобраћаја састоји се у том, да им се ми у салону дубоко клањамо, и да их обасипамо хиљадама њежних учтивости и пажљивости, и да неирестано показујемо, да ми у женскињу поштујемо краљицу лепоте и величанство женске љупкости. Не знамо како се са овим слаже берлински конгрес? т. ј. конгрес женскиња, што је сад скоро одржан у Берлину.
28
ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 2.