Ženski svet

ЖЕНСКИ СВЕТ.

ЛИСТ ДOБРOТВOРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

ЖЕНСКИЊЕ И ПРОСВЕТА.

Просвета је заиста огромне промене произвела у животу људском, али још највише дара добило је од ње женскиње. ГГарлог, обрастао трњем и коровом и иајнапреднијим начином обделани врт, пун најлепшег воћа и цвећа, мало би упоређење било за некадашњи живот женскиња са данашњим. Ту разумемо живот женскиња у данас образованом свету, јер међу див* љацима ни данас не цветају женскињу руже. Човека, који је од увек имао искру божанскога плама и тежње за полетање вишем духовном свегу и слободи, кроз силна столећа је, уираво све до екора, роб рађао, роб отхрањивао, роб у живот уводио. Да, женекиње беше у прошлоети роб, потчињено биће, без своје воље и мишљења и осећања и то први роб, онда, кад се за ропство још није ни знало. Док су људи жавели у ордијама, мушки су располагали са женскима као са опћом својином. Уз материаске дужности женске су морале да помажу мушкима још у лову, риболову, прављењу колеба, зготовљавању хаљина од коже и т. д. Кад су се доцније почеле оснивати породице, мушки су узимали но једну или више женекиња у вла-

ститост и били им господари. Женске су радиле све послове домаће, надгледале децу и селиле колебе и покућетво, у колико га ie било, кад се иородица пресељавала на које друго место. Такав беше женин живот у оном заиста мрачном добу. кад човечји дух још не беше пробуђен. Али и кад је просвета почела хватати корена у људству, није она одмах саразмерно и женске озарила слободом Ено у цвегној Јелади, у земљи заиста пуној идејализма и топлог одушевљавања за виши живот, ма да човек тежи слободи и свему што је лепо, женскиње је ипак роб. Оно, била је у њих једна класа женскиња, тако зване х е t'b ре, које су живеле у неограниченој слободи. раскалашно, али ноштена Јелинка у Атини иије се смела јавно показати без копрене и облачила се са свим иросто. Она је била занемарена, без васпитања и њена реч није ништа бројала. Она је имала само дужности, а права не. Ни славно доба Грчке, када су све гране јавног живота цветале, ни је нашло за жену другог занимања, већ да буде кући веран чувар. Није жена била много срећнија ни код

ВРОЈ 3. У НОВОМЕ САДУ, 1. МАРТА 1897. ГОД. XII.

ВЛАСНИК: ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЕА НОВООАТКИЕА. ИЗДАЈУ И УРЕЂУЈУ: АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН И АхЛЕКСАНДАР ЈОРГОВИЂ.

ПЗЛАЗП: СВАКОГ 1. ДАНА У МЕСЕЦУ НА ЦЕЈГОМ ТАБАКУ.

Ц«на је годишња 1 Фор. - , за Србију 2'/ 2 динара. Рукописи и претплата шаљу се на уредништво.