Ženski svet

РАЗНЕ ВЕСТИ.

Коло 11. Цена Ke бити 2 круне или 2 динара. Дело ће изнети до 15 штампаних табака. Гђца С/лтана Цијунова , Српкиња уметница 7 позната са своје вештине у певању и у нашим крајевима, ангажована је у Мајнцу за певачицу при опери

Црногорсна нњегињица Ана верена. Пета кћи црногорског кнеза Николе верена је, као

што јављају новине, за принца Фрању Јоси®а Батенберга, најмлађег брата бившег бугарског кнеза Александра Батенберга. Принцу је сада 36 година, а вереници његовој, књегињици Ани 23 године. Иринц је врло образован човек, који се и научним студијама бавио, а вереница његова је такође као и све њене сестре умиљата и врло брижљиво васпитана. У карловачкој Митрополији има 1,045.443 православних Срба. Од ових су 470 хиљада у ужој Угарској, а 575.443 у Хрватској и Славонији.

Л ИС Т АК.

ПРВИ БОЛ.

ПРИПОВЕТКА ДАНИЦЕ ЧАКЛОВИЋ.

Алајелеиа Вр . . . ка бања! Како је раскошно обасута прмродним лепотама. Дивна брда и шуме чисто те маме у свој густи хлад, па кад у њих зађеш, а ти се не би растала њихова хлада и умилна птичија певања. Једног лепог летњег јутра пође повеће друштво у шуму. Далеко од друштва беше одмакла витосгаса млада девојка. „Што хиташ тако Јелка, заморићеш се јако,“ рече јој мати. Девојче се о&рете, насМеши умилно, и рече: „Не бриеи се мајко, не ћу се заморити, Ви ми идете и сувише споро; док Ви у шуму сгигнете, набраћу свеску цвећа.“ Девојче пође весело даље, певукајући неку несмицу. Старије друштво беше се на путу већ мало заморило, те поседаше одмах сви у зелену траву нод хладовиту букву, чим су у шуму угали. Сад се од друштва одели и један младић, и пође истом стазом, којом је мало час отишла млада девојка. Кад је зашао дубље у шуму, дође до једног пропланка, ту застане, а са усана му се оте лак узвик дивљења. И беше то одиста дивна слика што се указа љегову оку Лепо девојче стајаше на одронку брега. Сањалачки поглед беше унрла у даљину, као да тамо нешто тражи, што је давно изгубила. Изледаше, као да је цела бујна природа око ње само за то, да послужи за што лепши оквир дквној слици. Девојче беше још врло младо; вити стас јој обвијаше нроста бела хаљина, нлава расплетена коса спушташе се ниже паса и беше ружичастом траком лако привезана; у руци је држала немарно велику киту плава звончића. Као што она гледаше заеето у даљину, тако исто посматраше и њу из дал>е младић иуно усхићења. Она га не беше ни опазила; кад је његов глас изнебуха ирекиде у њеном заносу. „Госпођице! За што не подигнете руке и не благословите ове пољане“, рече он, и тим речма истрже девојче из њењих сањарија. „За што?“ запита она и окрене немарно главу.

„Јер ме опомињете на богињу Флору, која је разнобојним цвећем обасула ове иољане.“ „Зар сте је ви познавали?“ запита девојче подругљиво, и окрете се у пола к њему. „То не, јер ми је тек тридесет и две године, а та богиња мора да је много старија.“ Девојче не рече ништа него се окрете, и задуби се поново у своје сањарије. Младић се угризе за усне и луикаше немирно евојим штапићем по трави. ЈБутио се на сама себе, што је према овом девојчету увек у забуни, а иначе се тако сигурно кретао у сваком женском друштву и побеђивао је лако где год му се прохтело. Ово дете пак имађаше таку нревласт, и одбијаше га у свакој прилици својим хладним речима. Драган Данић беше леи, стасит човек, и ма да је доста бурно живео, не беше тај бурни живот никаквих трагова на лицу му оставио. Био је секретар у посланству а уз то и песчик пгго му је давало особу чар у очима женскиња. Он иосматраше нетремице младо девојче и ако се она не обзираше ни најмање на њега. Еад му постаде ћутање већ несносно, ирекиде га речма: „Реците ми, госпођице Јелка, на шта мислите у овај пар ?“ Девојче се окрене. Лака румен јој обли лице. После малог устезања рече: „Ако ми обећате да ми се не ћете смејати, казаћу вам.“ „Како бих се ја вама смејао, кад знам већ у наиред, да ј.е то што сте у тај пар мислили, зацело нешто лепо, кад сте се толико занели, да сте заборавили на цео свет. и Јелка се насмеши несташно: „Не знам, да ли је лепо, али је за цело детињасто. Мислила сам, како би лепо било, кад би ови плави звончићи у шуми и иољани зазвонили, а лептири запсвали! За што није у природи све тако складно ? Данић не одговори ништа, али не скидаше свог погледа са лепог девојчета. У његовом погледу лежаше толико чежње, толико љубави.

Бр. 4. ЖЕНСКИ СВЕТ.