Ženski svet

Милостива госссођице Опростите што сам Васварао! Јанијесам столар. Али Ваша дражесна близина присили ме да кажем; јер да сам Вам истину рекао, не бих био могао провести уз Вас толико угодних дана. Новац не могу примити, али ако дозволите, да уз Вас још који

пут нопиЈем чашицу чаја, нико сретнији од Вашег најпокорнијег грофа Јесрвтоеа. Разумије само ио себи, да је лепа плавуша то дозволила. Она му је касније још више дозволила паче и то, да је одведе к олтару.

Јелица Беловић - Бернадзиковска.

КОВЧЕЖИЋ.

Гласник.

Ч итуља.

У Пожуну је свечано откривен споменик крунисања Марије Терезије у присуству Њег. Величанства. Марија Терезија била је славног спомена владарка, под чијом владом су школе у Угарској, добиле полета. На Цетињу је 6. маја прослављено вен чање књегињице Ане са књазом Франц-ЈосиФом Батенбергом. Свечаности ове су поздравили млоги велики дворови европски срдачним честиткама. Добротворна задруга Српкиња у Сомбору изабрала је за првог свог почасног члана Њег. Светост госи. Патријарха Георгија Бранковића, и тај избор свој су објавили Њег Св. књигом споменицом, која је вештачки израђена. У Београду је подигнут испред Велике ГНколе у нарку епоменик славном српском при родњаку ЈосиФу Панчићу. Свечаности овој присуствовао је и Њ. В. краљ Александар са свима државним великодостојницима. Свечане говоре су држали иредседник Академије, ректор Велике Школе и проФесор ботанике Стева Јакшић. У Новој Градишци су основале тамошње Српкиње добротворну женску задругу. До сад већ има преко 50 чланица. Две Српкиње су се уписале за оснивачице, свака са прилогом од 60 Фор. Надамо се, да ћемо о овој радосној појави добити оданде онширнијег извештаја. Посмртни остатци Вука СтеФ. Караџића пренеће се из Беча у Београд, месеца септембра о. г. о трошку државне благајне у Србији. Старање око овог преноса имаће Српска Краљевска Академија, која ће из државних средстава подићи и пристојне белеге на гробовима Доситеја Обрадовића и Ђуре Даничића. Како дознајемо, решила је вршачка српска Женска Задруга, да се упише за члана „Матице Српске“. Живела! На Цар Константина и царицу Јелену приредила је новосадска срп. виша дев школа своју мајску забаву с игранком, у грађанском стрелишту. Поједине тачке у програму изведене су пред млогобројном публиком на опште задовољство. Српска добротворна женска задруга у Белој Цркви приредила је 3. маја вечерњу забаву с игранком, на којој ie суделовала и наша позната уметница Султана Цијукова, а нред-

стављао се и ТриФховићев комад позоришни „Пола вина, пола воде“.

t Иатарина Ниноли-к , мати гђе Данице Чакловић, учитељице срп. више дев, школе у Панчеву и наше поштоване сараднице, преминула је 2. маја код своје кћери у Панчеву, а сахрањена је у породичној гробници у Томашевци. Лака ioj земља и вечна успомена! f Илија Онругик —■ Срвмац : опат и парох петроварадински умро је 18. (30.) маја, носле дуже болести. У нашем свету је свуда познато ње* гово позоришно дело „Саћурица и шубара“ а у новије доба и „Шокица“. Са својих књижевних заслуга био је одликован црногорским и ерпским орденом; био је члан књижевног одељења „Матице Српске“. Погреб му ie био сјајан, јер су ее ту стекли најодличнији заступници како војених и грађанских власти, тако и просветних завода из Новог Сада и Карловаца. Сахрањен је крај цркве Текије, куда га је млогобројни народ отпратио. Слава Илији Округићу и вечан му спомен! f Павлв Јовановик , власник и уредник листа „Србобрана“ упокојио се после дужег боловања 22. маја (3. јуна) у својој 49 години. Покојник je био родом из Земуна, где је био с почетка проФесор на реалци, али се доцвије настани у Загребу где је основао лист „Србобран“. ПокоЈ’ника оплакуЈе удовица и ћерка, а ми смо изгубили у њему вредна радника. Лака му земља и вечан спомен!

ЈАВНЕ ЗАХВАЛЕ.

П. н. г. Младен Петковић из Инђије изволео је подарити добротворној задрузи Српкиња у Инђији 50 Фор. а. вр. у спомен својој покојној супрузи Јудити Петковић, на чему му се добротворна задруга и овим путем најтоплије захваљује. Инђија дне 23. маја 1897. Двсана Нинолика , Христина удова Нонтик перовођа. иредседница.

САДРЖАЈ: „Писма моме сину“, (Наставак). Вај, с Француског од Mme Amable Tastu. На Русанди, од Мирољуба. Пјесмо моја, од Одге К. Пелешеве. Некоје мисли о женскињу П. Прва бол, од Руже JL Радња добротворних задруга Српкиња. У албум, од Богдана Крајишника. Белешке. Листак: Оче наш! од Emile Gebhart и Модерна жена, од Јелице Беловић Бернадзиковске. Ковчежић. —* Јавна захвала. Штаашарија ђорђа Иввовића у Новом Саду.

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 6.