Ženski svet

већ ће ју снагом свога ума, нлеменитошћу свога срца, честитошћу свога значаја, пожртвовношћу своје воље знати одбијати; која ће домаће своје дворе вилинскима учинити, огњиштем среће и мира.“ 0 Просвјето Просвјето, дјевице света зајеца старица надахнута божијом искром, не остављај више овијех кра,јева, подмлади и душу моју, оживи ове усахле жиле, ову замрзлу крв, подмлади срце моје у подмлатку моме у нараштају моме.

Отвори жени двери живота, ума и срца, доста је било чаме и јада, прегора и ропства. Још је бака проспавала два три санка, ал јој се онај дивни сан иснунио. Створили се на обали Неретве вилински двори. У њему руке радилице плету и везу, уче и моле, а звук складне свирке и њежне дјетиње пјесме разлежу се обалама Неретве, широм милога рода. u

У Д ОЛИНИ.

У долини травној њежни цвјет се плави, Нит’ га траже пчеле ни шарни лептири, Ал’ га сунце ејајно увјек озарава, И он се развија и пријатно мири.

Тај цвијетак ја сам. Усамљен међ’ људма Клонуо би давно под теретом јада, Али сунце ејајно твоја љубав света Загр’јева ме силно и кријепи млада .. Сввт.

ДОПИСИ.

Нови Сад. (Испит у новосадеком српском забавишту.) Није тако давно, од кад су заведена и установљена забавишта. Већ нам само име каже, да су то места, где се мала деца забављају. Ко није посматрао дечицу малу, при њиховој игри, како се знају предати својим невиним играма тако. да за њих у тај пар и не постоји свет? Ко је дечије играње пажљиво посматрао, могао је опазити, да се сасвим мала деца не играју дуго тедне игре, него тек мати мисли, да се деца најбоље заиграла, а они већ игру покварили, било ла су се пореметили, било да им је та игра досадна, па траже другу. При забављању дечице ово је важна околност, коју треба увек пред очима имати, ако хоћемо да нам се деца баш за право забављају, и да се игром она задовоље, иначе ако се она морају играти једне игре толико, колико ми старији хоћемо или од њих захтевамо, онда за њих престаје игра бити забава, онда им игра постане досадна, и деца су без воље. Могу да поњам и да схватим да је установа, која је захватила већ корена не само у једној држави, него можемо рећи у читавој Европи, 'да така установа мора добити свој сталан облик и прописе, по којима ће се управљати. Али ипак не могу се никад са тиме сложити, што су од забавишта направљене гаколе , што се у

забавишта уноси чак и неко градиво тако рећи наставно, које треба преко године свршити, да се на крају године може исиит правити. Деца од 8, 4 и 5 година и учење! Забавиште и испит! Место да их пустимо да се играју шта они хоће, а забавиља са чуварицом само да пази, да се деца, тако играју да се немогу озледити ми опажамо на тако малој деци већ школску црашину а нешто и дресуре. Али шта ћемо, родитељи желе да виде своје дете, ма оно било и од 3 године, како се лепо зна поклонити, како лепо зна декламовати, и мило им је кад остала публика запита: Ју, чија је та мала, како је златна! Кад то велим чују родитељи, е! онда не дирај. Но ја сам и сувише далеко отишао од испита у новосадском српском забавишту, које издржава добротворна задруга Српкиња, у заједници са ерпском православном општином новосадском. Како из извештаја видимо, троши женска задруга около 500 ®op. а црквена општина 600 ф. на забавиште ово. Забавиља је гђца Еашица Максимовибева, која је оспособљена забавиља, и како по овом испиту видимо, тежи, да одржи ону праву меру у игрању са дечицом, и руководи њине игре тако, као да оне проистичу из воље дечије. Да је тиме погођена права мера,

104

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 7.